Da ti prdež miriše kao ruža: Kad ovo radimo, jednaki smo. Ali opet je tabu tema. Kad se drugome omakne, smešno nam je, a kad se nama desi, umremo od „blama“. Pročitajte 25 „odvratnih“ činjenica o ovoj fiziološkoj potrebi.
1. Glagol prdnuti potiče od stare engleske reči koja zapravo nije imala vulgarno značenje. Njen bukvalni prevod bi bio „razbiti vetar“.
2. U proseku svaki čovek prdne najmanje 14 puta dnevno.
3. Čovek u toku dana toliko proizvede gasova da može da popuni balon srednje veličine.
4.Sudeći prema istraživanjima, udisanje prdeža povoljno utiče na zdravlje. U stvari, mirisanje hidrogen sulfida (u manjim količinama) smanjuje rizik od demencije, moždanog i srčanog udara, a štiti organizam i od raznih kancerogenih oboljenja.
5. Prosečna brzina prdeža je 10 metara u sekundi.
6. Hidrogen sulfid je gas koji je odgovoran za to što naši gasovi smrde na pokvarena jaja.
7. Ženski prdež sadrži veću koncentraciju hidrogen sulfida od muškog, zato mnogo jače smrdi.
8. Sopstveni prdež nam nikad nije tako odvratan kao tuđi.
9. Upozorenje: prdež je zapaljiv.
10. Stari Rimljani savetovali su narod da se nikad ne ustručava od prdenja, već da puste gas kad god i gde god to mogu. To je bila i Hipokratova preporuka jer je verovao da ustručavanje ove vrste može da naruši zdravlje.
11. Prdenje može da bude fetiš. Seksualno uzbuđenje podstaknuto prdenjem zove se eproktofilija.
12. Osim toga što je ustručavanje od ove fiziološke potrebe mučno, ono može da izazove i zdravstvene komplikacije, poput glavobolje, proširenih creva i nastanka hemoroida.
13. Najviše nas nadimaju karfiol, brokoli, jaja, kelj, crveno meso, luk, namirnice bogate kvascem i mlečni proizvodi.
14. Prdež je glasniji ako je anus uži.
15. Naučnici su se uverili da i mrtvo telo prdi. U stvari, čovek može da prdne i tri sata nakon smrti.
16. Postoje profesionalni mirisači prdeža. Oni, na primer, u Kini zarađuju i do 50.000 dolara godišnje.
