Kucanje u drvo je jedan od najčešćih praznovernih rituala da se ne “ureknemo”
Svi to rade ili su barem ponekad uradili – kad kažemo da je nešto “na svu sreću” takvo kakvo je, ali iz straha da nam se to ne obije u glavu i promeni, pokucaćemo u drvo da se ne ureknemo. Reč je o jednom od najraširenijih praznoverja koje se proteže kroz većinu kultura širom sveta.
Odakle tačno dolazi ne može se sa sigurnosti utvrditi, ali postoji nekoliko teorija koje je poreklo tog običaja. Nekadašnji pagani su verovali kako u drveću žive duhovi, a kucanje po drvetu je dobar način privlačenja njihove pažnje i pomoći. Takođe, običaj je da se ne kuca samo jednom – to bi bilo nepristojno. Uvek se kuca tri puta, a prvo kucanje je za privlačenje pažnje, drugi put za traženje pomoći, a treći put za zahvaljivanje.
Kasnije je taj običaj bio usvojen u brojne nove religije. Za hrišćane, kucanje od drvo krsta bio je način privlačenja pažnju boga. U judaizmu je bila reč o posebnom kucanju koje je označavalo tajnu komunikaciju i čuvalo je ljude od inkvizicije. Poznavanje kucanja tri puta bilo je tajna lozinka koja bi otvarala vrata sinagoge i prepoznavala istomišljenike, pa je takvo kucanje bilo povezano s nečim drugim, većim od sreće – preživljavanjem.
express.hr
