Bračni ugovor iz 1905. u kome se ne dele materijalne stvari, već ljubav, pažnja i najlepša obećanja! Pročitajte kako je nekada u Srbiji muškarac obećavao ženi večnu ljubav i poštovanje…

U Pomoravlju su se i pre više od sto godina poštovala ženska prava, a o tome je sačuvano i pisano svedočanstvo. U Zavičajnom muzeju u Jagodini čuva se bračni ugovor iz 1905. godine.

“Ja, Dragutin Todorović, težak iz Mijatovca, uzimam sebi za ženu Smiljku, udovu Životija Tomića, bivšeg težaka iz Lozovika, pod sledećim uslovima: da sam dužan po venčanju čuvati je i paziti kao svog druga i sa njom u bračnom životu živeti kao što dolikuje časnim, valjanim i poštenim ljudima, da sam dužan sve vreme našeg bračnog života činiti joj sve ono što nalaže dužnost jednog dobrog i uglednog domaćina.”

reklame

Ovo je deo bračnog ugovora, sačinjenog 13. januara 1905. godine u Opštinskom sudu u Jagodini, koji se čuva u Zavičajnom muzeju u Jagodini. Garant ugovora bio je Smiljkin otac Janićije Jovanović, težak iz Deonice.

Prema rečima etnologa Zavičajnog muzeja u Jagodini Miodraga Aleksića, ovaj ugovor, pogotovo što je sačinjen između dva težaka, govori da u to vreme žena nije bila podređena.

Ženska prava, o kojima se danas tako mnogo govori, možda je najbolje opisivala poslovica koju je zabeležio Vuk Karadžić, a koja kaže da “ako čovek tuče svoju ženu, svoju sreću tuče”. Bio je to život pun hrišćanske solidarnosti, a patrijarhalno pravo podrazumevalo je da se vodi računa o svakom članu porodice, kaže Aleksić.

On dodaje da su ugovorom precizirana prava, naročito zbog toga što su oboje bili udovci, i imali decu iz prvog braka. “Moja deca od prve mi umrle žene, i deca ako bi se sa Smiljkom izrodila u ovome braku, posle moje smrti Smiljki imaju dati iz imanja ili iz gotovine moje 840 dinara u novcu i udovičko izdržavanje. Sva deca imaju ista nasledna prava.”

Aleksić dodaje da su u to vreme postojali mnogobrojni dobrotvorni fondovi, poput Društva “Srpska majka” i “Kneginja Zorka”, dok je u Jagodini postojalo Opšteradničko građansko društvo za pomoć u slučaju bolesti i smrti. Između dva svetska rata bilo je mnogih takozvanih udovičkih fondova, koji su pomagali ženama koje su ostajale bez muževa.

Lovesensa

loading...

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.