Sve što možemo ikada da zamislimo je već stvoreno i postoji zabeleženo u memoriji univerzuma. Inspiracija je stvar duhovnih sfera
Sve što možemo ikada da zamislimo je već stvoreno i postoji zabeleženo u memoriji univerzuma. Inspiracija je stvar duhovnih sfera. Knjiga koju neko napiše je misao iscrpljena iz već postojeće arhive, melodija koju je Mocart komponovao je nešto što oduvek postoji i što će uvek da postoji. Postojanje, dakle, nije sfera fizičkog sveta. Fizički svet je simbolička manifestacija.
Mi smo stalno okruženi nevidljivim pratiocima, odnosno svetlosnim bićima, ali i određenim entitetima tame koji predstavljaju destruktivnu silu koja nas uvlači u negativna stanja. Svaka boja, oblik, misao ili reč ima svoje elementarno biće kao univerzalnu inteligenciju koja se veže isključivo za određeni simbol, pa tako anđeo reči “ljubav” ne može istovremeno da bude anđeo reči “mržnja”, već isključivo se odaziva na reč “ljubav”, anđeo bele boje je isključivo vezan za belu boju i nijednu drugu i sl. Nevidljivi pratioci koji nas okružuju predstavljaju najbliže polje, srodno onome što osećamo, mislimo, govorimo ili radimo.
Sve što priželjkujemo, o čemu maštamo i razmišljamo, nije naša misao. To je sve “pozajmljeno” iz baze kreacije.
Ako želimo novac, to nije naša ideja, jer novac već postoji, neko je nametnuo ideju da nam je novac neophodan za život i mi je instinktivno sledimo. Međutim, svaki trenutak je savršen i oslikava tačno ono što nam je u određenom trenutku potrebno, pa i sam nedostatak novca ne znači da novca nema za nas, već da nismo podstakli sve moguće izvore da poteku, zato što se možda u afirmacijama ili u mislima ograničavamo na određeni izvor prihoda. Mnogo je efikasnija afirmacija “meni novac dolazi sa svih strana, iz poznatih i nepoznatih izvora”, nego “moj lični dohodak je sve veći”.
Um je ograničavajući faktor, pa nama može da bude nezamislivo da imamo na računu veću svotu novca, a univerzum neće da prekrši naša uverenja. Mi, uglavnom nesvesno živimo i zato živimo život žrtve, jer nesvesno pripada tamnim sferama. Tama nas guta i sakriva, u njoj smo nevidljivi, da bismo bili jasni treba nam svetlost, treba nam svesno življenje života. Treba nam da svaki udah i izdah vršimo svesno, jer su to najvažnije funkcije koje nas održavaju u životu.
Ako prestanemo da dišemo na par minuta, više nećemo biti živi. Mi smo, dakle, tako važnu životnu funkciju prepustili nesvesnom. Prepustiti se nečemu znači: nemati volju, ne biti zainteresovan za ishod ili ne voleti život, što u pozadini povlači nedostatak ljubavi prema sebi. Univerzumu je veoma teško da dešifruje šta da nam isporuči, i u takvoj situaciji ostavlja nas u mraku.
Neuspeh, bolest, loš osećaj: Evo kako da izbacite negativnu energiju iz doma!
Isto kao što nesvesno dišemo, mi nesvesno preuzimamo iz baze negativne misli, zapravo dopuštamo im da se usele i kreiraju naše polje. S obzirom da svaka misao predstavlja tačno određenu arhetipsku sliku, kakve su nam misli takvi će nam biti i pratioci, odnosno njihovi kosmički predstavnici. Zašto smo, prepušteni nesvesnom, više skloni da preuzimamo negativne psihičke sadržaje? Zato što ćemo, po inerciji, pre da padnemo u rupu nego da se popnemo uzbrdo. Nesvesno radi po zakonima fizike i ne zahteva nikakav napor, mi smo nesvesna “kamenčina” koja se kotrlja dok je nešto ne zaustavi. Svesno delovanje zahteva “napor” koncentracije na sadašnji trenutak, a to je za inertne osobe veoma težak zadatak.
Koncentracija na ovde i sada počinje svesnim disanjem. Zatim, svesnim prizivom odgovarajućih planetarnih inteligencija. Prvi hermetički aksiom glasi: “kako gore, tako dole”, mi smo mikrokosmos i imamo u sebi sve znanje i sve što je ikada stvoreno.
Bog nije bezvredan da bi se bavio stvaranjem bezvrednog čovjeka, jer mi smo njegova slika. Zašto bismo sebi nametnuli etiketu da smo bezvredni? On nas je stvorio i neće da se meša u naš izbor, pustio nas je da izaberemo ljubav ili strah, i tu leži snaga slobodne volje, ali i najveća zamka materijalnog sveta, jer strah je uvek na strani preterane vezanosti za materiju, a kada smo vezani onda nemamo moć otpuštanja, sve smo vezali unutar sebe i ne znamo da pustimo.
Tako smo prizvali nevidljiva bića koja se odnose na vezanost i ona razumeju da treba da nas drže u stanju vezanosti i to je sve što čine. Na taj način negativan događaj ostaje trajno vezan i potopljen u podsvest, gde će kao duh stalno da podseća na svoje prisustvo i da izaziva strah da se ne ponovi isto. Isto tako, prijatne uspomene ostaju vezane i podstiču želju da se isto ponovi.
Mi tako ostajemo zarobljeni u domenu svojih iskustava i sprečeni da doživimo nešto bolje i više. Otuda dolazi naša želja da privučemo tačno određenog partnera i svu energiju ulažemo u razmišljanje i maštanje o njemu, dok nas biće vezanosti opsesivno veže za ideju o toj osobi. Još kada ispunimo želju i dobijemo “biranog” partnera, mi postajemo euforični, međutim, ubrzo se ispostavi da nismo ispunjeni, da to nije ono što smo očekivali i sl.
Univerzum neće nikoga da natera da nas voli, jer poštuje slobodnu volju.
On će da dopusti da osoba uđe u naš život i reći će: “Evo ti osoba koju tako tvrdoglavo želiš, ali dobijaš je onakvu kakva jeste i nisam siguran da ti u potpunosti odgovara”. Biranjem tačno određene osobe ili stvari, mi ograničavamo univerzum da nam isporuči ono što nam bolje odgovara, jer poriv dolazi iz vezanosti za okvir iskustava koja su nam poznata.
Umesto traženja, bacite se na privlačenje ljubavi: Počnite već danas!
Univerzum uvek želi za nas bolje i lepše, ako mu se prepustimo bez sumnje i umesto da tražimo imenom tog i tog partnera, bolje je da koristimo afirmaciju “sada imam savršenog partnera, koji mi u potpunosti odgovara” i da pri tome osećamo da smo voljeni i bliski, dakle, bez vizuelizovanja lika, čisto da osetimo energiju prisustva savršenog partnera koji nas voli bez uslova i ograničenja, kada ležimo u krevetu da osećamo svakog trenutka da će da nam se pridruži, kada se budimo da osećamo da je on tu. Još ako smo okruženi simbolima ljubavi, ako naše jutro počinje zahvalnošću i mislima o ljubavi, mi otvaramo svoje kapije bićima ljubavi i naš zakon privlačenja će da reaguje na svetlost kojom smo okruženi, jer to predstavlja naš lični magnetizam.
Ako za nekoga kažemo da je “magnet za novac” ili “magnet za žene”, jasno da u njegovom polju postoji svetlo na koje idu “leptiri”, odnosno elementarna bića koja šalju svemiru svetlosnu poruku “sada imam to i to”, jer osećaj da nešto imamo u svom iskustvu stvara silu privlačnosti, dakle, osoba koja je magnet za nešto je uvek svesna svog magnetizma.
Ako ja kažem da sam “magnet za budale”, to je znak da potvrđujem prisustvo takve energije koja privlači neželjene osobe, a potvrđivanje označava i saglasnost da nam univerzum upravo to i pošalje. Zato je veoma važno šta govorimo i na koji način, posebno jer nevidljivi pratioci predstavljaju slepu inteligenciju koja ne razlikuje šalu od zbilje, zato bar, kad su ozbiljniji segmenti života u pitanju ne treba sebe da ismevamo, da koristimo ironiju ili kuknjavu, poput: “Ma ko će mene ovakvu, nikad se ja neću udati…uvek izaberem najgoreg od svih udvarača…ja nikad nemam novca…boli me briga i da sad umrem, svakako mi je život dosadio…samo da mi je da završim kuću, pa neka odmah umrem…uvek nađem slabo plaćen posao…čim ja dođem u neku firmu, ona propadne” ili pak da imate stav: “Ja, pa ja, niko mi nije ravan, posle mene potop” jer takvom egu zaista ne može niko da parira i jedino mu preostaje da ceo život ostane sam.
Jedan od težih karmičkih prekršaja je izrugivanje i imitiranje tuđih mana i nedostataka i treba strogo da se čuvamo da ne padnemo u takvo iskušenje. Osobe sa invaliditetom su iskušenje i kada se sretnemo s takvom osobom, treba da znamo da nije slučajno i da nešto treba da naučimo u tom trenutku, ali nikako ne smemo da pomislimo da smo u nečemu bolji i povlašćeniji, sve što treba da učinimo je da u tom trenutku osetimo da smo jednaki.
Možda je neko hendikepiran spolja koliko smo mi iznutra i upravo se pojavio pred nama da nam ukaže na to. Možda smo mi iznutra bespomoćni, gluvi ili slepi, ali uporno to ignorišemo, praveći pogrešne izbore.
Biblija kaže: “U početku beše reč”. Reč (misao) je zaista moćno sredstvo kreiranja.
Kako da privučete najboljeg prosca: Kinezima uspeva već hiljadama godina!
Pogledajmo jedan cvet, kako mirno i spokojno raste, svaki je okružen elementarnim bićima koja su zadužena za rast, cvetanje i sl. Zato cveće reaguje na našu ljubav ili dok mu pričamo bolje raste, izgleda veselije, življe, jer elementarna bića osećaju pozitivnu vibraciju, raduju se što im se obraćamo i uzvraćaju prelepim cvećem.
Ljubav i lepa reč su ključ uspeha, rasta i srećnog života i nikada neće ostati neuzvraćeni!
Zakon privlačenja nije u uzimanju i ne treba da mu pristupamo s tog aspekta. Zakon privlačenja je baziran na uzvraćanju na datu vibraciju, mi smo glavni inicijator akcije i početni impuls polazi od nas.
Širom sveta postoje razni bunari želja, mostovi ljubavi, drvo gde se kače ispisane želje, poruke i sl. Samo bacanje novčića i zamišljanje želje predstavlja inicijativu, a na univerzumu je dalje da nam uzvrati u odgovarajuće vreme.
duhovni-razvoj.blogspot.com / stil
