Moguće je da neko ima veoma izraženu intuiciju u jednoj oblasti, a u drugoj bude „slep kod očiju“. Italijanski filozof Masimo Piljuči ističe da, što smo dublje u nekoj oblasti, veća je verovatnoća da će nam se tu javiti intuicija jer je naš mozak naučio da prepozna obrazac. Naša sagovornica ističe da ćemo je najlakše prepoznati kao unutrašnji glas na koji nismo ravnodušni, a koji nas upozorava da li smo „na pravom putu“ iako ne uspevamo da ga objasnimo razumom.
Taj unutrašnji osećaj o nekoj osobi ili situaciji postaje toliko intenzivan da ga ne možemo lako ignorisati ili „izbaciti“ iz svesti, jer na njega reaguje i naše telo. Nije retkost da tada uporno odbijamo da poverujemo da je to što osećamo tačno. Veliki broj nas je bar jednom u životu imao blizak dodir sa intuicijom tako što smo posle izvesnog vremena dobili dokaz da su naše sumnje, uverenja ili osećaji koje smo imali u vezi pojedinih događaja ili ljudi bili opravdani. Problem je bio u tome što svoju intuiciju nismo razvili do te mere da bismo je sa sigurnošću mogli prepoznati – ističe psiholog.
Đukanovićeva upozorava na tendenciju da potcenimo intuiciju kao nešto što je nejasno, nerazumljivo i samim tim nedovoljno vredno. Ali, ni druga krajnost, potpomognuta „nju ejdž“ filozofijom koja akcenat baca na misticizam, meditaciju, duhovnost, nije dobra.
– Usled primetnog interesovanja javnosti za spiritualnost i razvoj duhovnih potencijala pojedinca, intuicija je dobila zapaženo mesto. Međutim, može se reći da je njen uticaj danas precenjen jer se često bazira na netačnim znanjima ili je obojena snažnim emocijama, pa nije tako pouzdana – naglašava Đukanovićeva.
Dakle, taj glas koji nam poručuje da ne treba da verujemo osobi koju smo tek upoznali, itekako može da pogreši. Zato se ne treba slepo oslanjati na njega, pogotovo kad je reč o važnim životnim odlukama, kada prednost treba dati razumu.
