Njutn je jedna od najvećih ličnosti u istoriji nauke. Da njega nije bilo naš svet danas bi izgledao mnogo drugačije. O njemu postoje mnogi zapisi ali neke zanimljivoti o ovom velikom fizičaru sigurno niste znali.
Galileo Galilej je umro 1642. godine, jedan genije je otišao, a drugi je došao. Isak Njutn (Isaac Newton) je rođen 25. decembra iste godine. Rođen je prerano i niko nije očekivao da će dugo poživeti.
On je formulisao zakone kretanja i zakone univerzalne gravitacije. Bez toga ne bismo imali predstave o tome kako se objekti kreću po Zemlji ili po svemiru.
Bio je veoma religiozan i verovao je da je Bog odabrao konkretno njega da tumači Bibliju, da bi dalje zaključio da će se smak sveta dogoditi najranije 2060. godine.
Postoje zanimljive priče o njegovim kućnim ljubimcima. Ukoliko ih je uopšte imao. Prvenstveno priča o njegovom psu koji je napravio požar u njegovoj laboratoriji čime je uništio njegova dvadesetogodišnja istraživanja. Neki pak smatraju da on uopšte nije imao psa i da je ovo izmišljena priča. Druga zanimljivost tiče se njegove mačke koja je neprestano ulazila i izlazila iz laboratorije. Da ne bi morao stalno da ustaje i otvara joj vrata, Njutn je napravio vratanca u dnu ulaznih vrata koja su se zatvarala za mačkom kada ona izađe. Danas se smatra da je ovo njegov patent.
Cela priča o padanju jabuke na njegovu glavu se nikada nije dogodila. Njutn je gledao kroz prozor kada je video kako jabuka pada sa drveta i tada su počela njegova razmišljanja o sili Zemljine gravitacije.
Pored toga što je poznat kao fizičar Njutn je zapravo smatran najvećim matematičarem svog vremena. Takođe važi za poznatog filozofa ali je u svoje vreme bio smatran i alhemičarem, s obzirom na to da je bio u potrazi za kamenom mudrosti.
U to doba se veoma malo znalo o svetlosti. Ljudi nisu bili sigurni da li oko proizvodi ili sakuplja svetlost. Kako bi proverio teoriju kojom se bavio sam je sebi zabio šilo u oko kako bi proučio svetlosnu reakciju.
Njutn se nikada nije ženio, a smatra se da je do kraja života ostao nevin. Umro je 20. marta 1727. godine u svojoj 84. godini i sahranjen je u Vestminsterskoj palati kao prvi naučnik koji je dobio tolike počasti.
