U kojem momentu briga o ishrani i zdravlju prestaje da bude to i postaje opsesija i oboljenje?
U kom momentu je čitav život počeo da se vrti oko toga šta ćemo jesti, koliko je to zdravo, da li ima glutena, koliko tačno kalorija, masnoća…
Mediji nas bombarduju raznim istraživanjima koja potvrđuju zdravlje ove ili one namirnice pa čak i sposobnost da nas izleče od najopakijih bolesti. Ono što mali broj ljudi zna je da većinu tih istraživanja finansiraju upravo proizvođači “zdrave hrane” koju plasiraju na tržište. Tako smo svedoci raznim trendovima koji dolaze i prolaze. Čas svi kupujemo soju, čas bežimo od nje ko đavo od krsta, izbegavamo masti životinjskog porekla, crveno meso, a zatim dobijamo informacije da sve radimo pogrešno i da je mast zdrava…
U celom tom haosu i takmičenju između proizvođača hrane običan čovek zabrinut za svoje zdravlje i zainteresovan da nauči nešto novo upada malo po malo u zamku poremećaja ishrane.
Onaj trenutak kad naše vođenje računa o tome šta jedemo preraste u ekstrem, počne da nam oduzima mnogo vremena, zaokuplja naše misli i život, to je trenutak kada treba priznati sebi da imamo problem.
