Istorija ljudske evolucije mogla bi da počne iznova da se piše jer su naučnici u Evropi otkrili fosile koji ukazuju na to da se čovek razdvojio od majmuna na tom kontinentu, a ne u Africi, javljaju agencije.
Većina stručnjaka veruje da su se ljudski preci evolucijski razdvojili od majmuna pre sedam miliona godina u srednjoj Africi, gde su hominidi zatim živeli idućih pet miliona godina pre nove faze evolucije. Naučnici su, međutim, pronašli dva fosila majmunolikih stvorenja s ljudskim oblikom zuba u Bugarskoj i Grčkoj koji su stari 7,2 miliona godina. Otkriće tog stvorenja, nazvanog Graecopithecus freybergi, dokazuje da su naši preci počeli da evoluiraju u Evropi 200.000 godina pre najranijih afričkih hominida.
Tvrde da to otkriće potpuno menja ljudsku istoriju i poslednjeg zajedničkog rođaka šimpanze i ljudi, takozvanu evolucijsku kariku koja nedostaje, svrstava na područje Balkana.
Šimpanze su najbliži živući srodnici ljudima jer s njima dele 95 posto gena. Evolucija poslednjeg zajedničkog srodnika obema vrstama središnja je i najvažnija rasprava paleoantropologije.
U doba pre više od sedam miliona godina klimatske promene pretvorile su istočnu Evropu u otvorenu savanu što je prisililo majmune da pronađu nove vrste hrane i rezultiralo je prelazom na dvonožnost, pišu naučnici u časopisu Plos One.
– Ova studija menja postojeće ideje povezane s mestima na kojima je čovečanstvo napravilo prve korake – rekao je profesor Nikolaj Spasov s Bugarske akademije nauka.
– Graecopithecus nije majmun. On je hominid i direktan je predak čoveka. Njegova je prehrana povezana s relativno suvom i čvrstom vegetacijom savane i zato, kao i ljudi, ima široke kutnjake i gustu caklinu – kaže Spasov.
Naučnici su analizirali dva poznata uzorka Graecopithecusa, donju vilicu iz Grčke i gornji pretkutnjak iz Bugarske. Koristeći se računarskom tomografijom uspeli su da vizualizuju unutrašnje strukture fosila i ustanovili da su koreni pretkutnjaka bili povezani.
– Veliki majmuni tipično imaju dva ili tri odvojena korena, a koreni Graecopithecusa delimično su povezani, što je karakteristika modernih ljudi, ranih ljudi i nekih vrsta praljudi – rekla je vođa istraživanja, profesor Medlin Boem sa Univerziteta u Tubingenu.
To sugeriše je da je Graecopithecus bio hominid i da je nekoliko stotina hiljada godina stariji od najstarijeg afričkog hominida, otkrivenog u Čadu.
Esta mandíbula hallada en Grecia 1944 y tal vez este diente (P4) de Bulgaria son los únicos representantes de Graecopithecus freybergi 1/2 pic.twitter.com/Rbozv2sTRd
— Roberto Sáez (@robertosaezm) May 22, 2017
– To nam omogućuje da razdvajanje ljudi od majmuna smestimo u Europu – rekao je paleoantropolog Dejvid Bigen sa Univerziteta u Torontu.
Tokom tog razdoblja Sredozemno more znalo je da potpuno presuši, što je majmunima i ranim hominidima omogućavalo da prelaze s kontinenta na kontinent.
– Bude li prihvaćena, ova teorija će izmeniti početak ljudske istorije – rekla je profesorka Boem. Naravno, ima i skeptičnih.
– Moguće je da je čovečanstvo nastalo u Evropi, ali imamo mnogo čvrstih dokaza, uključujući nekoliko lobanja i parcijalnih kostura, koji taj događaj smeštaju u Afriku. Bio ih vrlo oprezan u suprotstavljanju spoznaja iz analiziranih fosila sa svim dokazima koji su prikupljeni u Africi – kaže antropolog Piter Endruz iz Prirodnjačkog muzeja u Londonu.
Express.hr / Dnevno.rs
