– Kada vide znak da se nalaze u nekoj od ovih zona, vozači bi trebalo odmah da znaju koja je maksimalna brzina kojom smeju da se kreću, ali to često nije slučaj, pa je i nesvesno prekoračuju, a nisu svesni da i povećanje brzine od 10ak kilometara na čas može da predstavlja opasnost. U zoni škole, u naselju, ne bi smelo da se vozi brže od 30 kilometara na čas, od 7 ujutru do 21 uveče, ako znakom nije drugačije određeno. U zoni usporenog saobraćaja vozila se ne smeju kretati brže od 10 kilometara na čas, tako da ne ometaju kretanje pešaka i biciklista. Ipak, čak i iskusni vozači to ponekad izgube iz vida.
Još jedan veoma čest primer nepoštovanja propisa jeste oglušivanje o znak koji označava mesto gde zbog završavanja saobraćajne trake i suženja kolovoza vozila treba naizmenično da se uključuju u jednu saobraćajnu traku.
– U takvoj situaciji, pravilo je da naizmenično prolazi po jedno vozilo iz svake trake. Taj znak, međutim, retko ko poštuje, pa najčešće prolaze po nekoliko vozila iz jedne trake, dok neko iz druge ne uspe da se ugura, najčešće na silu. To može biti posledica nestrpljenja i bahatosti, ali je takođe moguće da vozači uopšte i ne znaju šta ovaj znak poručuje, budući da je to jedan od skorije uvedenih.
Saobraćaj uopšte ne bi bio komplikovan i rizičan kada bi svi svi poštovali pravila.
izvor: srbijadanas.com
