Če Gevara: Od njegove smrti prošlo je 48 godina, ali legendarni Komandant ponovo je vest dana: na Kubi se pojavila nova knjiga Ernesta Gevare, „Dnevnik ratnika”, koja po prvi put detaljno opisuje gerilske dane za vreme borbe Pokreta “26. jul” protiv diktatorskog, proameričkog režima Fulgensija Batiste.
Ragbista, doktor, pisac, vojnik, političar, slobodni revolucionar, maneken čuvenih beretki, otac petoro dece, verovatno najkul lik od svih koji su furali bradu, tip koji se smeši sa svake četvrte majice koju možete da kupite u beogradskim buticima (i koji bi vas zbog toga verovatno mrzeo) ponovo je na udarnim stupcima svetskih novina. Mada, Ernesto Če Gevara nikada ih do kraja nije ni napuštao, za 83 godine od njegovog rođenja – a od kojih je, doduše, samo 39 proveo na ovom svetu.
Ovog puta povod nije godišnjica Kubanske revolucije ili bolest vernog prijatelja Kastra, već nova Čeova knjiga. „Dnevnik ratnika”, zapisi koje je vodio od 2. decembra 1956. do neposredno pre proglašenja pobede, 1. januara 1959, daju dosad nepoznate detalje o gerilskoj kampanji koja je Kastra i komuniste dovela na vlast na najvećem karipskom ostrvu.
Knjiga je, pod pokroviteljstvom Čeove udovice i ćerke Aleide Marč, odnosno Aleide Gevare, objavljena prošlog utorka, na 83. rođendan čoveka koji je zbog svojih ubeđenja otišao sa Kube pravo u smrt. Ona, u neku ruku, predstavlja nastavak „Dnevnika motocikliste”, Gevarinih memoara koji su pratili rana putešestvija Argentinca i potucanje po bespućima Južne Amerike na izanđalom „biciklu sa motorom”, tamo na početku šeste decenije dvadesetog veka. U neku ruku, ovaj dnevnik premošćava i rupu između „Motocikliste” i skupa eseja koje je nazvao „Epizode iz kubanskog revolucionarnog rata”, i koji se odnose na period posle 1960.
Aleida Marč čuvala je ovaj dnevnik još od 1967. godine, kada je Če ubijen u Boliviji, nakon presude koju je dekretom doneo tadašnji predsednik te zemlje Rene Barijentos, kojem se nije sviđalo što je bradonja zapucao čak sa Kube da bi u njegovoj zemlji podizao nekakve revolucije. Brutalni diktator skončaće samo dva leta kasnije, kada je njegov helikopter, pod vrlo misterioznim okolnostima, nestao u bolivijskim šumama. Za njega sada znaju samo najveći poštovaoci lika i dela Komandanta. Za ovog drugog – čitav svet.
– Želela sam da pokažem njegov život, njegove misli i njegova dela, kako bi kubanski narod, ali i čitav svet, mogli da ga upoznaju malo bolje, i da prestanu da iskrivljuju realnost – kazala je Aleida Marč na predstavljanju knjige u Havani prošlog utorka.
I njoj je, izgleda, dozlogrdilo da se Gevarinom slavom svi kite, a da retko ko ode dalje od reprintanja legendarne fotografije koju je 5. marta 1960. godine napravio Alberto Korda i nazvao je „Geriljero eroiko”.
„Dnevnik ratnika” počinje na čuvenom brodu „Granma”, kojim je grupa revolucionara, predvođena Čeom i Fidelom, stigla na ostrvo i započela revoluciju. U naredne dve godine oni će putovati kroz planinske predele Kube, voditi gerilski rat, propagirati komunizam i zvati ljude da im se pridruže u svrgavanju zločinačkog proameričkog režima Fulgensija Batiste, diktatora koji je strepeo isključivo od „Pokreta 26. jul”.
Siže se može opisati u nekoliko rečenica: „Malo smo ratovali… Malo sam čitao Sartra svojim saborcima… Malo sam pušio lulu i razmišljao o američkom imperijalizmu… Onda smo još malo ratovali… Ubili smo jednog izdajicu… Danas sam shvatio da mi beretka baš dobro stoji… Možda bih mogao da probam da furam bradu… Rat nam baš dobro ide”… U svakom slučaju, Če i društvo pobeđuju na kraju.
Šalu na stranu, u redovima knjige čiji je tiraž prosto planuo na Kubi, a izdavači širom sveta ubrzano pujdaju prevodioce da završe što pre (sve u nadi da će, kao i „Dnevnik motocikliste”, iz svega moći da se izrodi jedan baš dobar film, dok Gael Garsija Bernal i dalje liči na Komandanta), vidi se zaista kakvo je bilo prijateljstvo Čea i Fidela, i sve dileme koje je Če imao dok su trajale borbe za novi sistem, novu Kubu i novi svet – onaj koji neće doživeti ni on, ni njegovi saborci.
