ĆALE, KEVO, BIĆU DOBAR, AJFONA MI!
Reč dve o autoritetu savremenog srpskog roditelja. I o tome kako ga steći.
„Ako roditelj nema autoritet neće imati ni moć, ako nema moć, neće imati ni uticaj na dete“ , „Izostanak roditeljevog uticaja najčešće je povezan sa nedostatkom bliskosti i poverenja između roditelja i deteta“…
Sve definicije o roditeljskom autoritetu padaju u vodu pod najezdom najnovijih (i svakim danom sve novijih) tehnoloških dostignuća.
Jer, ako niste roditelj koji svom detetu može da kupi Ajfon džaba vam sve knjige o roditeljstvu koje ste pročitali, džaba sve tradicionalne metode odgajanja, a o bakinim receptima za poslušnost, nema ni govora.
Žuti ljudi (ma koliko nekom smešna bila asocijacija na nedavno predsednikovo citiranje), zavladali su svetom nudeći nam nešto bez čega se više život zamisliti ne može.
Knjige i pravila o odgajanju dece, do pre par godina možda su i mogle nešto da vrede, sada je sve drugačije, đavo je odneo šalu, bukvalno nema više deteta koje nije zavisno od mobilnog telefona.
Hajdemo sad sve ispočetka! Pišite psiholozi nove knjige, pedagozi nova pravila, vaspitači nove metode.
Kako danas izgraditi bilo kakav odnos, a kamoli blizak sa detetom, kada se više ni za trpezu ni u krevet ne odlazi bez tog parčeta plastike?
U gostima se prvo pita: „Koja vam je šifra za vajfaj?“
U školi se na odmoru više ne ide napolje nego se „kači“ na školski internet, juri nivo u igricama i lajkuju slike na fejsbuku.
U kući, dete koje eventualno ima afiniteta prema (preširokom i pitanje koliko neophodnom ) gradivu, uradiće svoju zadaću (sa telefonom pored knjige) i brže bolje juriti da vidi koliko je dobio lajkova i komentara.
Ako pokušate da mu spravu oduzmete nastaje opšti haos, koji ne treba ni, od života umornom roditelju, ni od već nagomilanog stresa (!) detetu.
Od vrištanja na dete (ili udaranja) nemate ništa,bez obzira na zakon kojima nam mašu pred očima. Nema tog zakona koji će iz Balkanca isterati balkansko, ili od umiljate i blage majke napraviti autoritativnu osobu. Bilo bi idealno da se sve rešava demokratski i razgovorom, ali deca su uvek spremna da vas zaskoče pitanjima ili još gore optužbama, pred kojima ne možete a da ne poludite od besa (naročito kada je reč o pubertetlijama).
Dajete sve od sebe da omogućite kakav takav život (neko jedan, neko dva, a neko bogami i tri obroka dnevno), izgiboste da mu priuštite bar deo onoga što bi trebalo da zadovolji standard jednog odrastanja (bez obzira što smo u Srbiji oni i dalje očekuju da im omogućite putovanje, garderobu, izlaske, šminku) i ono se usudi da vam „dobaci“ ili čak, čak, čak – i opsuje. E sad, mi recite, ili anketirajte, koliko roditelja će ostati mirno i pribrano, i potpuno opušteno prići da razgovara sa detetom spuštenim tonom, mirnim pogledom, birajući reči, bez mlataranja rukama, ….pa neće hteti ni da vas sasluša. A u principu vas ni ne gleda jer „baca oko“ na plastiku. Da ga kaznite oduzimanjem đavolske naprave (čijoj magiji nisu odoleli ni mnogi roditelji, pa tako ne možete biti za primer), dobijate besplatni trening živaca dokle god ne popustite, a tad i božemeoprosti, odahnete. Jer samo dete s telefonom (dakle celim univerzumom) u ruci – je mirno dete. Ko može da izdrži moljakanje, cviljenje, nervozu jednog tipičnog zavisnika, svaka mu čast!!
Možda ćete se tešiti, „nije zavisnik od narkotika, alkohola, duvana i kladionice, ljubi ga majka“, ali simptomi se ne razlikuju mnogo. O posledicama zasad još ne znamo, jer ih još uvek nismo „skinuli“ sa „droge“ ali s obzirom na porast broja klinika za odvikavanje zavisnosti od kompjutera u svetu, ne piše nam se dobro.
E sad da vas vidimo, psiholozi! Šta sada da radimo i kako sada da gradimo autoritet? Nekad je moglo, nekad se znalo, nekad je postojalo poštovanje starijeg, nekad je postojao moral, čast i stid, život je imao smisla i kad nije bilo para. Danas je duhovno ničice palo pred materijalnim, jedini autoritet postade njegovo veličanstvo – novac. Ko će nama sada pomoći da držimo konce, kada nema ko da nas posavetuje, a ni ko da čuje.
Poslednji živi autoritet, za bogobojažljive, bejaše Njegova svetost patrijarh srpski gospodin Pavle, čije nas mudrosti nečem naučiše. Danas?… Ako Boga ima, neka je u pomoći srpskoj deci i porodici, na kojoj bi trebalo društvo temeljiti.
Pročitajte i ove tekstove:
ZALJUBLJENOST: Ovako izgledaju različite faze zaljubljenosti
PISMO SINU: Ljubi te majka ekserom u čelo
MARIHUANA: Zdrava ili štetna biljka?
ZVOCANJE JE VRSTA MUČENJA: Kako gunđanje dovodi muškarce do ludila
Šta vaš parfem govori o vama?
Ljudski manipulatori: 6 maski podlaca i kako se zaštititi!
kolumnista.com
