Zato što nemam strpljenja da sačekam tri meseca da „muškarac” skupi hrabrosti da me pozove na „dejt”.
Sama sam zato što mi kaže: „Zovem te sutra”, a onda se javi posle tri dana kao da sam ova dva provela u komi ili imala demenciju.
Zato što izađem na prvi sastanak, a on počne da nabraja imovinu koju poseduje kao da radim u Poreskoj upravi.
Zato što mi je drugarica kreativnija u smišljanju predloga zajedničkih aktivnosti, nego on. On iznova postavlja pitanje: „Smisli gde želiš da idemo.” Smislila sam! Idem kući. Sama.
Zato što mi postavi pitanje: „Da li znaš da kuvaš?” Najradije bih prevrnula očima, ali ga ipak počastim šakom razočaranja pa kažem/slažem: „Ne znam, hoće li to biti problem?”
Kaže: „Neće.”
Izgleda da je i on slagao.
Zato što sam jednom na njegovo pitanje: „Da li znaš da kuvaš?” odgovorila: „Da li znaš da zaradiš novac kako bih ja imala šta da skuvam?”. Odgovor nisam dobila, ali nije ni on.
Zato što smo izašli na piće prvi put. Poziva konobara i odlazi do toaleta. Konobar donosi račun, ja plaćam. Izašli smo na piće drugi put. Konobar donosi račun, on je ispred telefonira. Ja plaćam, drugi put. Treći put stiže račun. Gledamo se. To je bio i poslednji put kada sam izašla sa njim.
Zato sam sama, ali ne zadugo“.
fokus.ba
