Uvek se brinete kako su drugi, šta će oni misliti, kako da im ugodite… Možda ste jednostavno preterano empatični.
Empatija je sigurno hvale vredna osobina jer osobi daje svest o drugima, potrebu da se pomaže, saosećanje.
Ali preterana usmerenost na potebe drugih i na štetu onih sopstvenih može čoveka toliko da iscrpi i ugrozi da treba da povuče jasne granice. Još ako vam se, kao po prirodi empatičnoj osobi, nakači neki parazit, odnosno vampir, eto nevolja.
Kako se otresti preterane empatičnosti?
Pomažite drugima, ali onog trenutka kad osetite da je vaš unutrašnji osećaj ugroženosti, muka, nešto što vas ne ispunjava, stanite i zapitajte se: treba li ovako da nastavim dalje?
Koliko ste važni sami sebi, a koliko su vam važni drugi?
Najvažnije mišljenje o sebi jeste ono koje čovek ima SAM O SEBI.
Ono je najčešće i najverodostojnije – ukoliko negujete realnu sliku. Jer vi ste prvi i najbolji svedok šta činite, kako funkcionišete, koje rezultate postižete u odnosu na vaše ciljeve. To je nešto što vi jedini znate u celini. Stoga je vaše mišljenje (ponavljamo, ako imate stvarnu sliku o sebi, a to znači da ste na neki način zreli i pošteni prema sebi) i najbitnije.
Svi drugi mogu imati mišljenje na koje će bar delimično uticati njihove unutrašnje priče.
Kad to shvatite, počećete da se istinski bavite sobom na zdrav način i stvaraćete odnose koji su utemeljeni na nezavisnosti i slobodi, kao i na poštovanju kako sebe, tako i drugog.
Dajete li prednost samo drugima, zapostavljate sebe. Ako ne poštujete sebe, neće vas poštovati ni drugi.
Znači, čim primetite da vam vaša duša (koja će vam uvek nepogrešivo dati pravi signal istine, samo je osluškujte) šalje informaciju da je vaša briga prema ili oko nekog vama neprijatna, naporna, znači da ste previše empatične energije usmerili prema spolja, prema drugima.
Tada se odmah SETITE toga da imate pravo da budete ono što jeste, da negujete sebe i svoje potrebe, da to nije nikakva sebičnost, nego se radi o vašem zdravlju i ravnoteži.
Odmah učinite nešto za sebe, nađite onaj izvor radosti koji vas veseli i krenite da činite ono što vas ispunjava.
Mnogi će tada ostati u praznini jer su kontinuirano čineći nešto pre svega za druge, zaboravili ono što bi njih same ispunilo. Ne brinite.
Kad se malo smirite, osamite i okrenete svoj fokus prema unutra, brzo će vam odgovori početi dolaziti sami od sebe.
Ako se zateknete u dilemi ili, još gore, krivici da „zanemarujete“ druge i njihove potrebe, preispitajte uverenja na tu temu koja ste tokom vremena izgradili. Budite jasni, pošteni i nadasve iskreni. Videćete da postoji mnogo toga što možete odmah odbaciti, jer uverenja koja su često i nametnuta ne drže vodu ako vas istinski ne usrećuju.
Budite uporni u svojim potebama i negujte sve ono što vam donosi radost.
Neka vam ideja vodilja bude IMAM PRAVO NA TO. S tom mišlju odbijaćete sve dileme jer koliko dajete drugima, toliko imate pravo da dajete i sebi. Ako ne i više.
Ne podležite pritiscima ili mišljenju okoline jer zapamtite, vaše mišljenje i slika o samima sebi je važnije od bilo čijeg.
