Gomila izmeta prolazi kroz cevi i spušta se u ogromnu kantu za otpatke. Zatim se ubacuje u mašinu koja sve to kuva i obrađuje. Nekoliko minuta kasnije krajnji rezultat je – čaša puna ukusne vode za piće.
Bil Gejts pije vodu nastalu od prerade ljudskog izmeta
Oni koji su posetili postrojenje koje se bavi reciklažom ljudskog otpada proizvodeći vodu i struju (uz malo pepela), imali su priliku da na delu vide kako radi ova mašina u vlasništvu fondacije Bila Gejtsa koja može napraviti pravu revoluciju u proizvodnji pijaće vode koje je na našoj planeti sve manje. Uz sve to ima za cilj i da poboljša sanitarne uslove u siromašnim zemljama.
– Voda ima ukus kao i svaka druga flaširana koju kupite u prodavnici. A kada proučite metod proizvodnje, rado biste je pili svakoga dana. Toliko je bezbedna – kaže jedan od novinara koji je obišao Gejtsovo postrojenje.
Zašto bi iko želeo ljudski izmet da pretvara u pijaću vodu i struju?
Zato što šokantan broj ljudi, skoro dve milijarde, koriste toalete koji nisu pravilno i potpuno ispražnjeni, dok drugi jednostavno vrše nuždu na otvorenom. Taj otpad zagađuje pijaću vodu milionima ljudi sa katastrofalnim posledicama: bolesti koje nastaju usled loših sanitarnih uslova ubiju 700.000 dece svake godine, dok druge sprečavaju da se fizički i psihički pravilno razviju.
Ukoliko možemo da razvijemo pristupačne i sigurne načine da se oslobodimo ljudskog otpada, možemo sprečiti mnoge smrti i deci pružiti šansu da odrastaju zdravo, navodi Gejts.
Zapadni toaleti nisu odgovor jer oni zahtevaju masovnu infrastrukturu cevovoda i uzgoj biljaka što jednostavno nije izvodljivo u mnogim siromašnim zemljama.
Zbog toga je fondacija Bila Gejtsa donela ovu revolucionarnu soluciju.
– Jedna od ideja je da se naprave novi toaleti o čemu smo i ranije govorili – priča Gejts.
Druga ideja je napraviti postrojenje za preradu otpadne vode. Projekat nazvan “Omniprocessor” izradila je kompanija “Janicki Bioenergy”, inženjerska firma stacionirana u severnom Sijetlu. Pilot projekat postavljen je u Senegalu.
– “Omniprocessor” je sigurno spremište za ljudski otpad. Danas, u mnogim mestima bez modernih kanalizacionih sistema, kamioni samo pokupe otpad i bace ga u obližnju reku ili okean. Takav otpad potom često završi u sistemima za vodosnabdevanje. Međutim, sa novim projektom, otpad će se bezbedno uništiti. Mašina radi na toliko visokim temperaturama (1000 stepeni Celzijusa) da se ne oseti neprijatan miris i postavlja sve standarde emisije gasova koje je postavila američka vlada – navode u firmi.
Do sada se otpad uništavao pomoću biljnih postrojenja, ili ostavljao u pustinji gde bi okamenio, a takođe je korišćena i velika količina nafte za spaljivanje što je ogroman utrošak energije.
Ipak, “Omniprocessor” rešava i taj problem tako što se kroz genijlanu upotrebu parne mašine proizvodi dovoljno energije da se spali i sledeća tura otpada. Drugim rečima, samu sebe napaja uz uštedu struje.
Procesor napredne generacije moći će da “savlada” otpad od 100.000 ljudi, proizvede do 86.000 litara pijaće vode dnevno i 250kw struje.
Fondacija Bila Gejtsa dobar je primer kako filantropija može da obezbedi početan kapital da se uradi nešto na rešavanju velikih probelma i stvori samosvesna industrija. Oni finansiraju kompaniju Janicki da uradi kompletan razvoj.
– Fascinantno je kako su prihvatili rad. Osnivač Petar i njegova porodica putovali su u Afriku i Indiju više puta kako bi videli razmere problema. Cilj je da se naprave jeftini procesori koje će moći da finansiraju preduzetnici iz zemalja sa niskim i srednjim prihodima, a potom prerastu u profitabilna preduzeća – kažu u Gejtosvoj fondaciji.
Kako kažu, i dalje imaju mnogo da uče dok ne stignu do te tačke. Sledeći korak jeste pilot projekat: kasnije ove godine Janicki će postaviti “Omniprocessor” u Dakru gde će proučavati sve – od toga kako da se povežu sa lokalnom zajednicom (gde stručni timovi već rade na tome) do toga kako izabrati najbolju lokaciju.
– Ukoliko u Senegalu sve prođe kako treba, tražićemo partnere u razvijenom svetu. Na primer, mašina bi se odlično uklopila u Indiji gde ima dosta učenih ljudi koji bi mogli da kontrolišu procesore, kao i kompanija koje mogu da proizvode delove – dodaju u fondaciji.
Može da prođe dosta vremena dok procesor ne počne da se koristi širom sveta, ali za sada su izgledi veoma impresivni. Najvažnije je da će procesor biti u stanju da drži ljudski otpad što dalje od pijaće vode, a potom da od njega stvori i vrednost na tržištu. U ptianju je pravi primer stare izreke – Smeće jednog čoveka, drugome je blago.
Pogledajte VIDEO:
blic.rs / M. Pejić/www.gatesnotes.com
