Navukla mi je ludačku košulju pa nisam video ni njenu ružnoću, ni godine. Samo sam se jedno jutro, kad je magija popustila, probudio pored stare, naborane žene. Pobegao sam glavom bez obzira.
Adnana je preko Fejsbuka kontaktirala gospođa u koju se zaljubio. Međutim, kasnije je shvatio da ona nije ona za koju se predstavlja i da ga je zavela posebnim magijama.
“Kad se po Maglaju pronela vest da sam se oženio i da odlazim za Nemačku, čak i oni koji su me dobro poznavali, poverovaše i nastaviše da raspredaju priče kako je to ženidba zbog papira.”
Neka si vala, šta ćeš i ovde bez posla, govorili su jedni.
Kako možeš, ti momak, ona stara, raspuštenica. Deca su joj starija od tebe, govorili su drugi.
Oni treći su ćutali. Među njima je bila i moja porodica. Ali, tog perioda od pre sedam godina, se i ne sećam najbolje, započinje Adnan priču.
Imao je tada 23 godine i 23 marke u novčaniku, otkriva, ali tvrdi da ga siromaštvo nije nateralo na ovaj, ispostaviće se i najgori životni korak.
“Rusmiru sam upoznao na Fejsbuku. Javila se prva. Poslala slike, kasnije će se ispostaviti tuđe. Bog sam zna čije. Saosećajno je prihvatila moju situaciju. Roditelji penzioneri, ja upravo dobio otkaz u kafiću gde sam radio kao konobar. Ponudila mi je svoju ljubav, novac, stan i posao u centru Minhena. Nisam se puno dvoumio. Zapravo, nisam uopšte. Ona je došla dva puta u Maglaj, a ubrzo smo se venčali. Za mene, nije bilo lepše od nje. Ali, ono što ja nisam video, jer sam već na sebi imao ludačku košulju, bile su njene godine i ružnoća.”
“Otkriću to tek nakon nekoliko godina provedenih u braku u kojem sam joj služio kao seksualni rob. Tek jednog jutra, nakon što je malo magija popustila, ugledah pored sebe u krevetu staricu, naborane kože, retke sede kose. Pobegao sam glavom bez obzira ali, vratio sam se ubrzo. Vratila me ona uz pomoć magije. I opet mi je bila lepa kao san. Na onu staricu iz kreveta, potpuno sam zaboravio”, priseća se Adnan.
Da se s njim ozbiljne stvari dešavaju, posumnjali su njegovi roditelji, koje je Adnan takođe zaboravio.
“Uvek smo bili bliski, a od kako se oženih, ni da ih nazovem. Posumnjali su, pokazaće se, ispravno, da je moja žena veštica. Otišli su kod Kade po pomoć. Ona je pravila rituale u Sarajevu, a ja sam u Minhenu padao u trans. Supruga je kao u brzom filmu menjala lica, da bi na kraju ostalo samo jedno”, staro, ružno lice, puno zlobe.
“Zar sam s “ovim” živeo sve ove godine”, pitao sam se sav zgranut. Istog časa sam nazvao roditelje. Saznadoh tad da mi je život bio laž, a mladost i lepota iskorišćena. Rusmira se povukla, pristala na razvod. Kada mi je poštom poslala zaštitne medaljone, dala vredne savete šta da radim. Ostao sam u Nemačkoj, oporavljam se od šoka još uvek. Radim, pomažem roditeljima…Ženu, sada već bivšu, i ne srećem. U rodni kraj, od sramote ne idem. Roditelji mene posećuju, a jednom smo se sreli u Sarajevu, prilikom posete mojoj sapsiteljici koja mi je u detalje prepričala šta se sa mnom dešavalo. Popunjene su mnoge praznine. Rusmira me začarala preko slika i poklona koje je slala. Svi osim mene su videli pravu istinu. Srećom, zlu dođe kraj. Sada imam 30 godina i preko 30.000 evra ušteđevine. Srce prazno, čeka neku da ga popuni…a i to će se ubrzo desiti, reče mi Kada. A šta ona kaže da će biti – biće”, završio je priču Adnan.
Aura.ba/Kurir.rs
