Gistav Flober (Gustave Flaubert) je ustajao u tačno 10 sati i potom nije jeo niti šetao. Imao je naviku da lupa o tavanicu ne bi li dozvao majku. Ona bi sela na ivicu njegovog kreveta i njih dvoje bi ćaskali.
Patrisija Hingsmit (Patricia Hingsmith), američka književnica, svakog dana je jela slaninu i pržena jaja i imala je neobičan hobi – sakupljala je puževe.
Mnogi su bili na lekovima, votki ili džinu, ali kafa je ta koja ima posebnu draž. Veliki filozof Kjerkegor (Kierkegaard) je kafom polivao punu šolju šećera (što više nije bilo tečno stanje), Balzak i Betoven su dnevno pili oko 50 šoljica.
Vilijam Somereset Mom (William Somrset Maugham) je dok piše ispred sebe morao da vidi samo beo zid. Drugačije nije mogao da se koncentriše.
Kompozitor Morton Feldman je komponovao gde god se nađe. Nije mu bio neophodan radni prostor.
Džejn Ostin (Jane Austen) je pisala u dnevnoj sobi pored majke koja je uglavnom šila. A, ako bi se našla u gužvi, pisala je na salvetama i otcepljenim papirima koji su se lako mogu sakriti.
Agata Kristi (Agatha Christie) nije imala radni sto i žalila se na problem sa novinarima koji su insistirali da je fotografišu za radnim stolom.
Silvija Plat (Sylvia Plath) se veliki deo života borila sa sobom kako bi uvela radnu disiplinu. Tek kada se razvela i ostala sa dvoje dece, našla je rešenje za svoj rad – pila je sedative kako bi zaspala i budila se u 5 ujutru da bi pisala dok se deca ne pobude. Ovo je bio njen najproduktivniji period.
Ingmar Bergman nije pio lekove i alkohol, ali je zato bio veoma disciplinovan u dnevnim ritualima. Toliko disciplinovan da je svaki dan za ručak jeo isto – nešto nalik dečjoj hrani (kiselo mleko i džem od jagoda) sa kukuruznim pahuljicama.
Fridrih Šiler (Friedrich Schiller) je poznat po čudnoj inspiraciji – mogao je dobro da piše samo ako se oko njega širio miris trulih jabuka.
bizlife.rs
