6. Zato što ne postavljaš dovoljno pitanja
Zato što ne preispituješ autoritete. Zato što ne postavljaš pitanja samom sebi. Zato što ne razumeš moć dobro postavljenih pitanja u životu, razlike u mišljenjima i borbu za svoje stavove kada neko pokuša da te uveri u suprotno.
Zato što ne možeš da preispitaš realnost, zato što si ušuškan u vlastitom matriksu monotonije. Zato što znam da ćeš mi u običnom ćaskanju odati sve informacije koje su mi potrebne da te uništim. Zato što ja proučavam ponašanje ljudi dok ti ignorišeš sve ostale osim samog sebe. Zato što pratim kako izgovaraš reči isto kao što slušam šta govoriš. A pričaš previše.
Zato što prava moć dolazi ne iz logoreične ignorancije već iz pravilno postavljenih pitanja. Zato što se ja bavim osnovnim idejama tvojih argumenata i mogu da ih sasečem u korenu pre nego što si shvatio da uopšte imaš ideju.
7. Zato što ne možeš da prihvatiš istinu
Zato što odbijaš da priznaš da ne znaš stvari. Shvatio bi svoje nerazumevanje a onda bi konačno razumeo da je jedina stvar koja te sprečava da uradiš nešto neverovatno zapravo – ti sam! koje ne znaš. Zato što ne postoji tekst na Internetu koji će ti nadoknaditi sve vreme koje si proćerdao u životu.
Čak i kada bih ti sve objasnio, sačekao bi do sutra da učiniš nešto. A svet će se do tada potpuno promeniti. Zato što i kada misliš da nisam, ja jesam svestan sveta oko sebe. Zato što misliš da te nisam primetio ako to nisam pokazao.
Zato što hodaš s glavom u svom dupetu, nesvestan sveta oko tebe, blaženo ignorišući svet koji je tako blizu da bi mogao da osetiš njegov ukus samo ako bi otvorio usta. A onda bi shvatio koliko je samo istina ukusna. Zato što bi se odmah navukao na njega. Shvatio bi svoje nerazumevanje a onda bi konačno razumeo da je jedina stvar koja te sprečava da uradiš nešto neverovatno zapravo – ti sam!
