RAZMIŠLJAJ KAO PSIHIJATAR: Poznati psihijatar iz San Diega, Emanuel H. Rosen, autor je knjige Think like a shrink (RAZMIŠLJAJ KAO PSIHIJATAR) u kojoj je otkrio psihološke metode uz pomoć kojih možete otkriti mnogo toga o sebi, svojim željama i potrebama, ali i o drugima i njihovim namerama – onome što kriju od vas!
Prenosimo vam neke trikova iz knjige RAZMIŠLJAJ KAO PSIHIJATAR:
1. Ako želite da saznate da li je neko emocionalno zdrav, saznajte kakav je u romantičnoj vezi
Zgodan, fizički aktivan, harizmatičan, bogat, inteligentan i pun samopouzdanja – takav “blagosloveni” pojedinac nije obavezno i emocionalno zreo. Oni mogu biti ostvarene odrasle osobe, ali da budu na emocionalnom nivou prosečnog dvogodišnjaka. Postoje tri stvari koje morate saznati kako biste mogli dobro da procenite u kolikoj meri je neko emocinalno zreo:
– Koliko dugo su trajale njegove ljubavne veze
– Da li su imali sukobe sa kolegama i koliko dugo su se zadržali na svom radnom mestu
– U kakvom su odnosu sa članovima svoje porodice
2. Samopouzdanje direktno zavisi od vašeg odnosa sa roditeljima i braćom i sestrama
Da, ovo je istina. Najznačajniju ulogu u izgradnji samopouzdanja deteta imaju – majke. Naravno, ne mislim da su one glavni krivci ako njihova deca imaju problema sa samopouzdanjem, već da brižne majke mogu učiniti mnogo za zdravlje psihe svojih sinova i ćerki.
3. Vaš odnos sa partnerom zavisi od odnosa sa članovima porodice
Jednostavno, svako od nas čuva iskustva sa članovima porodice “u svojoj glavi”. Do kraja života, mi ćemo uzimati različite uloge – ili nas samih, kada smo bili deca, ili uloge naših roditelja. Pažljivo proučite svoj odnos sa članovima porodice. To će vam reći mnogo o vama samima.
4. Mi nastupamo pred “skrivenom publikom” – našim roditeljima
Često smo svedoci čudnih postupaka drugih ljudi, zbog čega se često zapitamo “odakle mu/joj ideja da uradi tako nešto”.
Ti postupci su zasnovani na skrivenom scenariju koji se nalazi u glavama svih nas. Možda ta osoba reaguje na vas, ono što ste rekli ili uradili, ali zapravo – ona reaguje na svoju majku! Što se manje osoba seća svog detinjstva, to će više “glumatati” u svom odnosu prema drugima. Što nas dovodi do zaključka…
5. Oni koji kažu da se “ne sećaju svog detinjstva” imaju ozbiljne probleme
Fizički zdrave osobe koje tvrde da se ne sećaju svog detinjstva, često su žrtve različitih trauma koje njihov um “blokira”. Takvi ljudi jednostavno ne znaju ko su i šta su, te im je lični identitet ozbiljno ugrožen.
6. Žrtve nekada uzimaju uloge agresora
Pojedini ljudi mogu postati jako agresivni ako osete da ih drugi prisiljavaju da zauzmu pasivan stav.
