Ako ste se danas šišali ili brijali, zeznuli ste se: Naši stari su prvu subotu nakon Uskrsa zvali Zaklopita. Evo zašto

Prvu subotu posle Uskra naročito su svetkovale žene, dok su je muškarci obeležavali na neobičan način.

Budući da je danas i subota po Vaskrsu, to se današnji dan u Levču i Temniću naziva Zaklopita subota, koju su naročito svetkovale žene, dok su muškarci to označavali na neobičan način, naime – na današnji dan se niko nije brijao i šišao.

Subota je inače, po narodnom određenju, udovički ili mrtvački dan i posvećena je prevashodno pomenu mrtvih, a zaklopita subota, kao dan posvećen pokojnicima, ima naglašen mrtvački karakter, što se vidi i po nešišanju i nebrijanju muškaraca. Treba imati u vidu da su, izuzev subote, nazivi svih dana u nedelji slovenskog porekla.

reklame

Reč subota je pozajmljena iz jevrejskog jezika, gde glasi “šabat” (ili sabat), a znači: pokoj, mir, odmor, a u jevrejski jezik je ušla iz asirskog jezika. Na osnovu ove pozajmljenice izgrađeno je mišljenje da je verovatno stara slovenska nedelja bila šestodnevna.

Međutim, s druge strane, postoje vrlo jasni dokazi da su Sloveni imali sedmodnevnu nedelju, pogotovu ako se imaju u vidu njihova astronomska znanja i upravljanje prema Mesečevim menama. Stoga je prihvatljivije gledište da je naziv za subotnji dan izbegavan, jer je (kao npr. bezimena nedelja) pripadao božanstvu smrti ili podzemnog sveta.

Stil / srpsko-nasledje.rs

loading...

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.