Da li se sećate svoje prve simpatije? Onog prvog neobjašnjivog osećaja da vam se ta osoba sviđa? Većina ljudi već u vrtiću ima svoju prvu simpatiju, kada smo vođeni samo instinktom i trenutnim zadovoljstvom da nam ta osoba da igračku ili da stoji sa nama u redu za ručak.
Tada nismo analizirali zašto nam se ta osoba sviđa, vodili smo se osećajem da to prija ili da je zabavno. Nismo tumačili da li nas je pogledao ili da li nam se osmehnula, već bi reagovali u skladu sa sobom i uzvratili ili osmehom ili pogledom, ili bismo se sakrili u ćošak misleći kako je ljubav bez veze. Koliko su vam se promenile simpatije od te prve? Da li je i tada bilo naznake kako ćete se ponašati u ljubavnim odnosima?
Večito pitanje velikog broja ljudi jeste “Kako uvek mene nađu pogrešni partneri?”, a odmah za tim pitanjem ide i pitanje “Zašto uvek biram pogrešne partnere?”. Ono što verovatno niste znali u vrtiću, ali sa godimana počinjete da uočavate jeste da postoje određene zajedničke karakteristike kod svake vaše simpatije, ljubavi, partnera. Sem boje kose ili očiju kao zajedničke komponente, postoji još nešto što ih “bira”, a to je vaš obrazac ponašanja u ljubavnim odnosima.
Da li se ljubav uči?
Ljubavni odnos se smatra jednim od najkomplikovanijih odnosa, ali ne zbog same ljubavi, čak ni zbog izazova koje ona predstavlja, već zbog nas ljudi koji ulazimo u njega. U ljubavni odnos iliti partnerski odnos mi ulazimo sa određenim znanjima iz prošlosti. I verovali ili ne, ta prošlost ume da bude i poprilično daleka. Jedna od teorija koja pretpostavlja da ova naša trenutna verzija nije stala sama od sebe, već da je posledica višestrukih faktora, ali primarno onih u detinjstvu, jeste Teorija afektivne vezanosti. Ova teorija kaže da na veoma ranom uzrastu od samo nekoliko meseci, mi formiramo vezanost za primarnu figuru u našem životu, koja može biti majka ili otac. Ta figura reaguje na naše signale koje šaljemo kao bebe poput plača, osmeha, praćenja pogledom itd. Ako je figura prepoznala i blagovremeno reagovala na naše signale mi bismo formirali siguran obrazac afektivne vezanosti, imali bismo poverenja u tu osobu da će kada mi signaliziramo da nam treba pomoć, ona doći. Ali pored toga što bismo imali poverenje u drugu osobu, mi bismo imali poverenja i u sebe, razvili bismo uverenje da mi vredimo, da su naše potrebe vredne. Sa druge strane, ako naša primarna figura ne bi razumela naše signale i neuspešno odgovorila na njih, došlo bi do razvoja nesigurne afektivne vezanosti, koja bi se na dalje razvijala ili u pravcu izbegavajućeg obrasca ili preokupiranog ili plašljivog obrasca u odraslom dobu.
Primarno iskustvo koje nosimo iz porodice na dalje oblikuje naše ponašanje i može predstavljati osnovu na kojoj nadograđujemo sebe ili zacrtan životni put od kojeg ne odstupamo. Ono što učimo u tim prvim mesecima jeste kako da reagujemo kada nam neko pruža nežnost i toplinu. Uskraćenost u tim prvim mesecima doprinosi razvoju negativne slike o samim odnosima i ljubavi, jer se ljubav ne doživljava kao prijatna emocija, već kao negativna emocija koja dovodi do razočarenja i bola.
Sigurna u sebe, sigurna u tebe
Sigurna vezanost u detinjstvu se prenosi na dalje odnose u odraslom dobu. Postajemo sigurni u sebe, ali i partnera i ponašamo se u skladu sa tim. Nema potrebe za igricama, testiranjima, manipulacijom, jer su stvari jasne i predočene. Konflikti se ne vide kao znak raskida i napuštanja, već kao deo razvoja sa ciljem da se razreše na zadovoljavajući način za oba partnera. Ono štpo osobe koje su sigurne u sebe i druge imaju jeste i celovitost objekta. U stanju su da svoje partnere vide kao celovite osobe, sa sve pozitivnim i negativnim osobinama, i da ih kao takve prihvate i odlučje da budu sa njima. Njima nije potrebno da budu 24 sata sa partnerom jer znaju da partner postoji i da im je psovećen čak i kada nisu zajedno. Ne moraju da budu nerazdvojni niti blizanci da bi opstali. Mogu da iskažu svoje emocije i ne plaše se intimnosti, jer intimnost ne vide kao klopku i pretnju, već kao sastavni deo odnosa i nešto čemu teže.
Zvuči bajkovito, ali zapravo većina ljudi ima siguran obrazac afektivne vezanosti, sa pomeranjima u odnosu na situaciju i partnera. Niko nije savršen, tako ni veza dve osobe koje su sigurno vezane nije savršena. Postoje usponi i padove, sumnje i strahovi, ali ih uzajamnost i poverenje drže zajedno i daju strategije da razreše te oscilacije.ako i dođe do raskida, on se ne doživljava kao kraj potrage za ljubavlju, već daje podsticaj da se nastavi dalje.
