Jednom je, kažu, bio jedan kralj koji je mogao da priča s biljkama… Izašao je tako jednog dana u svoj vrt i video kako mu bledi i umire svo cveće, žbunje i drveće.
Prišao je hrastu i upitao ga zašto bledi i umire, a on mu je odgovorio da je to zato što je tužan jer nikada neće biti visok kao bor.
Bor je pak umirao od želje da daje grožđe kao vinova loza.
A vinova loza je umirala jer nije mogla procvetati kao ruža.
Nakon što je tako prolazio vrtom i pričao s uvelim biljkama naišao je na jedan predivan cvet, potpuno zdrav i svež pa mu se silno obradovao. Kada ga je upitao zašto on nije tužan kao sve ostale biljke u vrtu, cvet mu odgovori: “Kad ste me posadili, cilj vam je bio da vam ulepšam vrt, da lepo mirišem i razveselim vas. Da ste umesto mene želeli hrast, grožđe ili ružu vi biste ih posadili. Tako da mislim da ne mogu biti ništa drugo nego ono što jesam i pokušam da razvijem svoje najbolje kvalitete.”
Prihvati sebe. Možeš biti samo to što jesi. Nemoguće je da postaneš neko drugi. Imaš izbor, možeš se radovati i cvetati onakav kakav jesi ili možeš bledeti i tugovati dok ne prihvataš sebe i želiš da budeš neko drugi.
