“Od trenutka kada sam počeo da radim počeo sam i više da trošim. Ne pričam o velikim, bitnim kupovinama. Pričam o usputnim sitnim trošenjima koje mi ama baš nikako neće unaprediti život. Sve sam brže vadio novčanik. Počeo sam da kupujem bespotrebno skupe kafe iako sam ih pio u trku. Oduvek sam to radio kada sam imao para. Kada mi legne plata trošio sam kao blesav. Pošto sam devet meseci bio na putu i pazio na svaku paru, sada sam pratio kako se menjam. I shvatio zašto to radim.
Da li ste se ikada zapitali zašto kupujete gluposti?
Kada se zaposliš osetiš se kao da imaš neki status, kao da pošto toliko radiš treba da nagradiš sebe. Kao da imaš pravo na to. Dobijao sam osećaj moći kada mogu da spiskam novac, a da ne moram da drhtim da će to ostaviti velike posledice na mene.
To mi je davalo lažnu sigurnost. I nisam jedini. Skoro svi to rade. Trošio sam manje kada sam putovao nego kada sam bio kod kuće i shvatio sam zašto.
Programirani smo
Živimo u kulturi u kojoj na stotine miliona ljudi svakodnevno kupuje stvari koje im nisu potrebne. Moraju. Da to ne rade ekonomija bi propala. Kupujemo da bismo razveselili sebe, da bismo “bili u korak sa Kardašijanima”, da bismo ispunili detinju viziju onoga šta treba da budemo kada porastemo, da bismo svima pokazali da smo uspeli. Ti proizvodi nemaju stvarnu korist, samo psihološku. Otuda nam puni ormani i podrumi nepotrebnog krša. Ali to nije sve.
Pravi razlog zašto radimo osam sati
Bezbroj studija je pokazalo da većina radnika sedi osam sati na poslu, ali efektivno radi samo tri. Ipak, niko se ne trudi da to promeni, iako radnici tada troše resurse kao što su grejanje i smeštaj, a ne rade ništa pet sati. Niko to neće promeniti. A evo i zašto.
Slobodno vreme postaje luksuz. I baš zato što je luksuz tada se trudimo da ga iskoristimo do maksimuma. Kako to radimo? Tako što trošimo.
Čitanje, šetnja, druženje koštaju jako malo ili nimalo – ali traže vreme. Kada oduzmeš ljudima vreme, oni imaju mnogo više novca, ali će učiniti sve da ukradu malo vremena od posla.
