Tema kojom ćemo se danas baviti spada u red onih pitanja na koje je teško dati odgovor. A dati ga mogu samo oni koji su sa tim odgovorom već imali iskustva. Postoje li srodne duše? Da li su to naše prve ljubavi, da li je to ona ljubav za sva vremena, možda postoji i više srodnih duša, a opet možda ne postoji nijedna.
Možda je ljubav poput video igrice. Da bi došao do cilja i završio igricu moraš proći određen broj nivoa. Neke prolaziš lako, na nekima padaš i po hiljadu puta, sve dok ne naučiš zbog čega padaš i kako da pređeš na sledeći nivo i konačno igricu privedeš kraju.
Možda je taj put koji pređeš sa nekim do onog konačnog GAME OVER u stvari pojam SRODNE DUŠE. Možda srodna duša na kraju uopšte nije osoba, već proces kroz koji upoznaješ osobu s kojom si, ne odustaješ od nje i pored svih njenih mana, svestan da postoje i vrline zbog kojih je ceniš više od svakog utiska pokvarenog manama. Možda se srodne duše u stvari ne pronalaze već su to dve sasvim obične duše koje se jedna kroz drugu grade do savršenstva…
Opet, ne smemo zanemariti ni onu drugu mogućnost. Šta ako srodne duše negde tamo zaista postoje i samo čekaju na svoj kosmički KLIK? Postavlja se nekoliko pitanja. Da li ih u tom slučaju trebamo tražiti ili će se sudbina za sve postarati? Da li ljubav treba forsirati ili će ona pronaći svoj put? Treba li biti pasivni posmatrač ili ipak treba preduzeti neki korak da toj tebi srodnoj duši olakšaš put do svoje?
Na ovo nas je navelo razmišljanje o slučaju jedne drugarice koja ima prilično “aktivan” stav po pitanju svojih partnera. Simptomatično je to što iako već godinama intenzivno (mada je to prilično blaga reč) traga za tom svojom srodnom dušom do sada nije imala još nijednu jedinu vezu. Ne, nemojte nas pogrešno shvatiti.
Devojka je daleko od nevine. Problem je u tome što je do sada tragajući za tom savršenom ljubavi nailazila uglavnom samo na kres kombinacije. Bile su tu čak i dve veze od po godinu dana, koje su, verovali ili ne, bile zasnovane samo na seksu.
