Svoju tragičnu i bolnu životnu priču Frida Kahlo pretočila je u veličanstvenu i nezaboravnu umetnost. Njena dela odraz su njenih patnji, bola, genijalnosti i neshvaćenosti, i imaju nemerljiv uticaj na modernu umetnost. Osim na umetnost, bila je doživotno osuđena na ljubav sa velikim slikarom i mentorom Diegom Riverom.
Njihova ljubav iako pretočena u brak, bila je burna, puna uspona i padova, svađa, čežnji, strasti, želja i radosti. Zavirite u delić intime Fride i Diega kroz pisma koja mu je slala, a koja su objavljena u knjizi „The Diary of Frida Kahlo: An Intimate Self-Portrait“.
„Diego,
Istina je, tako velika, da ne bih želela da pričam, ili spavam, slušam, volim. Istina je da se osećam zarobljeno, bez straha od krvi, van vremena i magije, u tvom strahu i bolu, i sa otkucajima tvog srca. Svo ovo ludilo, ako bih te pitala, znam, u tvom ćutanju bila bi samo konfuzija. Pitala sam te za nasilje, u nekom svom ludilu, a ti, dao si mi milost, svoju svetlost i toplinu. Volela bih da te naslikam, ali ne postoje boje, jer ih ima mnogo u mojoj konfuziji, materijalnom obliku moje velike ljubavi.“
„Ništa se ne može uporediti sa tvojim rukama, ništa poput zelenog zlata u tvojim očima. Moje telo ispunjeno je tvojim danima i danima, ti si ogledalo noći. Jaka munja, vlaga zemlje. Tvoje rame je moje sklonište…“
