Party monsters: Šta o ljudima govori njihovo ponašanje na zabavama? Naučite da iskontrolišete sebe i da pročitate ponašanje drugih!
Iz perspektive vanzemaljca, žurke su: „Grupe ljudi koji se okupljaju da bi jeli i koristili određene supstance u većoj količini radi opuštanja. Ti ljudi koriste posebne uređaje koji proizvode buku od koje oni prvo cupkaju, a sa povećanim unosom supstanci postaju uzbuđeni. Ponekad se to nastavi ponašanjem koje inicira seksualni čin“.
Kućne zabave, slave, rođendani, kokteli, svadbe, prijemi, aukcije, revije, proslave firmi, klupske žurke, noćne zabave pored bazena, promocije… Sve su to zgodna mesta da vas prijateljica/prijateljice upozna(ju) sa gospodinom Pravim, jer se na zabavama pojavljuju slični, a nepoznati ljudi. Žurke su i mesta gde bolje možemo da upoznamo već poznate.
Formula se vrlo malo menja sa starošću gostiju, žurke su i bekstvo od surove realnosti. Uz malo pića se podmladimo i podsetimo kako izgleda igrati se. Ispod glamuroznog šlaga često provire: alfa mužjaci u borbi za teritoriju, ljudi željni pažnje i aplauza, povučeni i stidljivi, utapači tuge koji nehajno drže čašu izolovani u uglu prostorije sa udicom za materinsko-psihoterapijski rad „moj–život–je–tužna–priča“. Ima i onih koji su jednostavno primetili da je tepihu potreban zagrljaj, buntovnici bez razloga i zavodnice spremne za one-night stand.
Tu su i oni povučeni, histerične žene koje bi polugole zaigrale na nekom stolu samo da je muzika bolja, socijalno fobični, oznojeni koji osluškuju svoje srce i pitaju se da li se vidi da im se celo telo trese od aritmije, parovi koji varaju jedno drugog, ali se drže za ruke i tako stvaraju alibi. Poslovni ljudi obavljaju veliki deo svog „slobodnog vremena“ socijalizujući se, grade „mrežu“, jer bez mreže je teže. Tu se stvaraju imperije i gledaju da poruše tuđa poslovna carstva. Žurke su i redovi u toaletima i nepregledne kolone „termita“ koji se tiskaju pored hrane. Da bi sve to razumeli, treba da zauzmete dobro mesto.
Zanimljivi efekti na zabavama
U ovoj areni razmene emotivnih poruka o kojima se malo misli, moguće su greške, kao što je „halo efekat“, kada na osnovu prvog utiska donosimo sud o nečijem karakteru i često na osnovu toga kako neko izgleda verujemo da je neko dobra ili loša osoba. Javlja se i „efekat publike“ jer se ljudi različito ponašaju u prisustvu nepoznatih osoba, prijatelja ili privlačnih žena, kao što se radnici drugačije ponašaju u odsustvu šefa. Jedan od najznačajnijih efekata prisutan i u svakodnevnom životu je „efekat tzv. reflektujućih neurona“ (mirror neurona) u mozgu zbog kojih automatski imitiramo tuđe pokrete i tuđe ponašanje.
To se ne dešava stalno jer kako odrastamo tako naučimo i da zakočimo ove impulse. Kada se opustimo, na zabavama, potpuno nesvesno nastavimo da imitiramo ljude sa kojima govorimo, kada se oni nasmeju, nasmejemo se i mi i ovo indukuje dobro raspoloženje. Primetili ste svakako kako se ovo prenosi sa jedne male grupe na zabavi na drugu i na kraju svi pričaju sve glasnije i smeju se. Ovaj „efekat zaraznog smeha“ je svima dobro poznat. Sigurno vam se desilo da se nađete u grupi u kojoj je teško zaustaviti smeh. Jedan od zanimljivijih je i „koktel party efekat“ – sposobnost da utišamo sve glasove i fokusiramo se na onaj za nas bitan u toku konverzacije u sobi punoj ljudi, ili kada na drugom kraju sobe neko spomene naše ime. Ova selektivna, fokusirana pažnja se dešava i u vizuelnoj sferi.
Postanite dobar profajler
Žurevi su prava prilika da budete profajler gostiju i otkrijete kakav je ko i kakve su mu namere. Primećivanje signala koje ljudi šalju je vrlo korisna socijalna veština i uz malo napora se da naučiti. Ipak, u detektovanju govora tela treba biti oprezan i ne donositi zaključak na osnovu pojedinih pokreta, treba posmatrati celinu i kontekst u kome se nešto dešava. Nema druge šanse za prvi utisak, on se dešava onog trenutka kada nas primete, čak i pre nego što progovorimo i to u prvih pola minuta.
Mnogi greše misleći da prvi utisak započinje sa prvim rukovanjem, ali setite se kako se glave okreću ka vama kada se pojavite na vratima. Mi šaljemo poruku svojom orijentacijom tela u prostoru, pogledom, dodirom, izrazom lica, pokretima glavom i gestovima kao i načinom rukovanja. Mehrabian je utvrdio da 55% značenja komunikacije predstavlja govor tela, 38% način na koji se nešto govori, a samo 5% izgovorena reč. Da ne zaboravimo, pokreti tela bi trebalo da budu u skladu sa izgovorenim rečima, jer kada postoji nesklad, ljudi više veruju telu.
