Ugostiteljima barem jednom nedeljno u restorane svraćaju ljudi koji bi da rade bilo šta u zamenu za obrok. U pekarama redovi kad se snizi bajato pecivo
Krađa ajvara, zimnice i suhomesnatih proizvoda… Sve su to načini na koje se ljudi u Srbiji dovijaju da ne bi bili gladni!
– Maltene svake nedelje dođe mi po nekoliko ljudi koji žele da kod mene u restoranu rade za hranu! Ne traže platu, već samo hranu iz kuhinje, pasulj, sarmu… Ne biraju, a spremi su sve da rade. Držim ovaj lokal već 20 godina, ali ovakav užas i nemaštinu još nisam video – kaže vlasnik jednog restorana na Ibru u Kraljevu.
Krađa zimnice
Sličnu situaciju zatekli smo i u Beogradu. Od četiri restorana u tri su tokom februara dolazili ljudi s molbom da im daju da rade bilo šta u zamenu za hranu.
Prodavačica u velikom lancu supermarketa kaže da je uobičajena pojava da ljudi dođu, nešto prezalogaje i ostave ambalažu na rafovima. Policija beleži da je sve više slučajeva provaljivanja u tuđe domove i krađe zimnice, pa čak i krađe suvog mesa iz pušionica. Sve popularnija postaje i kupovina cigareta na komad – na pijacama cena jedne cigarete iznosi 10 dinara.
Radnica u pekari na Zelenom vencu u Beogradu kaže da im posao najbolje ide u periodu od osam do deset uveče, kada daju 50 odsto popusta na sve proizvode.
– Ne može da se uđe u lokal kolika je gužva! Ljudi počinju da se skupljaju već oko pola osam, ima ih svih starosnih dobi i staleža – kaže Sanja.
Socijalni psiholog Vesna Tomić kaže da su ovi primeri dobra ilustracija trenutnog stanja u Srbiji.
Živo blato
– Nagon za hranom je jedan od osnovnih nagona ljudskog bića, a poznato je da sve najgore izbija na površinu kad su nam ugrožene osnovne potrebe. Tada ćemo, ako treba, da se ponašamo agresivno, krašćemo i radićemo sve vrste poslova samo da bismo dobili hranu. Ljudi generalno imaju osećaj kao da sve dublje tonu u živo blato iz kog nema izlaza, pa posežu za bilo čim da bi preživeli – kaže Tomićeva.
Jelena Pronić / kurir.rs