Vežite se polećemo!
Naslušali smo se toliko groznih priča iz gradskog prevoza, pa mislimo da je vreme da malo sve okrenemo na šalu. Svuda nepravda, poniženi, zastrašeni i gnevni ljudi, ali ako svemu tome ne umemo da se malo i nasmejemo propadosmo totalno. Zato vam donosimo ove komične anegdote što putnika, što samih vozača i kontrolora sa gradskih linija. Ovo su priče iz GSP-a u kojima svako može pronaći nešto što je i sam doživeo.
Svratila jedna koleginica na Pristanište svojim Golf 2 i parkirala ga je između dva koloseka na šlusu, vanredni vozač je krenuo tramvajem na zadatak kada ga je upitala: Kolega jel možeš da prođeš od mog auta?
Ja mogu, samo nećeš moći posle da ga prodaš za 1300 Eura!
Ovde pročitajte ISPVESTI RAZNOSAČA PICA
Stajala zgodna ženska sa bujnim grudima ispred vozačeve kabine na prvim vratima tramvaja. Vozač nije mogao da odoli pa je svremena na vreme gledao u nju
Beži nazad izginućemo svi – povikaše putnici sa prednjih sedišta i oteraše je.
Ispričala je Kontrolorka svoju jutrošnju dogodovštinu iz tramvaja:
Ulazi Gospođa u sedmicu na Tašmajdanu i prilazi joj Kontrolorka, pokazala joj je Poslaničku knjižicu!?
Gospođo, ne možete se voziti na poslaničku knjižicu.
Devojko jel ti vidiš dobro,ja sam poslanik.
Morate imati Personalizovanu/Ne BUS PLUS karticu,to ima osoblje JGP-a i ja.
Koji je tvoj službeni broj?
Evo – dala joj je.
Kad bi vi poslanici radili svoj posao u ovoj zemlji bi bilo bolje.– okrenula se i otišla. Svašta su joj izgovorili putnici, hteli su oči da joj iskopaju, 5 putnika se ponudilo da budu svedoci kontrolorki u slučaju prijave.- Avramović Saša
Savete doktora da crkneš od smeha – pročitajte OVDE
Mene je jednom kćerka izbrukala u autobusu 26, imala je oko pet godina.
Elem, ulazi u autobus lepa žena, doterana, oko vrata vise kune sa sve nožicama i obešenom glavom. Moje pile sedi mi u krilu i zine, oči ne skida, pa će glasno:
Mamaaa, a zašto ova tetka nosi mrtve lavove oko vrata?
Ja joj šapućem u uvo: šššŠŠŠššš, nisu lavovi nego kune.
A jel ih ova tetka sama ubila? – nastavlja moja mala isto glasno. Pa još glasnije: A jel joj nije bilo žaaao?! Jaaadni kuje-lavovi…
Elem, ceo autobus vrištao od smeha, ja u fazonu “zemljo otvori se”, a tetka s kunama besna ko ris, gunđa glasno o “nevaspitanoj dečurliji”. – Vesna Knežević Ćosić
Jos imam oziljak na bradi koji sam zaradila kada je tramvaj “dvojka” naglo zakocio a ja “poljubila” staklo iza vozaca i razbila bradu. I nikom nista, (sto se nisi drzala)….a tada je popadalo pola ljudi u tramvaju. – Mariopan
Moj suprug se samo jednom provozao beogradskim prevozom, kola nam nisu bila registrovana, a on navikao na laganica prevoz kod kuce.
Prvo su mu putnici koji su buljukom nagrnuli u autobus pokidali dugmad na kaputu, pravi stampedo.
A on se uhvatio za onu visoku šipku pa je u krivinama klizao u svim pravcima, okretao se oko svoje ose i uvrnuo ruku, nije mogao od gužve da se probije do vrata i izađe na pravoj stanici pa je pešačio nazad, psovao i “moj Beograd” i kad je došao… i nikad više ako nema sopstveni prevoz… ali sve to da zanemarim… Tu u autobusu nije bilo ni vazduha, disati se nije moglo od isparenja, zimski dan, mokre čizme i pokisla odeća, grejanje ne radi, hladno i vlažno, dušegupka kao u najgorem hororu. Kada smo izašli prvo smo disali da dođemo k sebi, pa tek onda pešaka do kuće. Čemu onda prevoz? – mariopan
BUĐENJEEE!!! Pročitajte naše savete kako da se brže razbudite.
Gracki bus, jedni na drugima, opšta čepačina, čova srednjih godina, sedeći uoči jednog srozanog starca u blizini gde stoji zalepljen od mase uz štanglu rukohvata pa će, ustajući – Stari dođi da smestiš kosti.
Utom iz gužve čuje se glas: Pazi samo da ti Kosta nebi ‘ebo mater. – Čerevićan
…Te nakinđurene sa bundama i prstenjem, pa uđe u bus i, onako sa visine, pljucka na sirotinju raju!
Da pogled ubija – ona bi ostavila u životu samo vozača, iz ličnih interesa!
E, pajz sad!
U ono vreme, kad se kod vozača kupovala karta, ulazi baba, mandovka (pojam polit. korekt. nepoznat mi!) i počinje da otvara maramicu i vadi kojekakve dinarčiće da bi kupila kartu.
Tu, odmah do vozača, stoji gore pomenuti praziluk u dlakama, koji, jel’te, počinje da serucka u smislu:
Jao, pa kad će da krene ovaj autobus… pa kasnimo ionako… samo nam je ova trebala, sa sitnišem… ko zna gde je to isprosila…
I, o’ma čuješ babu –
Pa, vidi gospoja…u pravu si… dinar po dinar – kartica… qrac po qrac – bundica!!! – Mrale54
Smem li da Vam ponudim da sednete?
Pre nekoliko godina (imala sam tad četrdeset i neku) doživela sam u autobusu 26 da se baka od nekih sedamdeset godina izviče na mene zato što sam ustala da bi ona sela. Sve uz tiradu – nije ona matora, tek je koju godinu starija od mene, sram me bilo i slično! Nikad se gluplje nisam osećala – ni da se vratim da sednem, ni da ostanem da stojim! Ni da joj se izvinim, jer nemam razlog za to, ni da joj odgovorim drsko, što je zaslužila, jer je ipak mnogo starija od mene.
I dalje uvek ustupim mesto trudnicama, majkama sa decom, invalidima. Što se starih ljudi tiče, pravim strogu selekciju kome ću ustati. I pitam: Smem li da Vam ponudim da sednete? Što je sigurno – sigurno. – Naslačak.d
Jednom stojim na zelenom vencu i čekam neki noćni… On dolazi u 1:15 krcat, nema šanse da se uđe. Neka dva lika stoje ispred i kažu trećem koji se zaleteo da uđe: Klintone nemaš šanse. Lik odustaje ali samo od ulaska na vrata. Traži od ove dvojice da ga podignu i lik ladno uđe kroz onaj mali prozor iznad prvog reda sedišta iza drugih vrata. Onda to vide jedna riba i povika drugaricama: Jao ja moram kući hitno, ubiće me ćale! Onda ti ova dva lika uhvate ribu za noge i podignu je tako da ona naglavačke upade unutra i koprcala se tako jedno minut dok nije uspela da sedne jednom liku u krila. Dok su je ubacivali, ona je refleksno nabola jednog od te dvojice kolenom u lice i to žestoko!!! – Clyde the Glide
Danas je u skoro punom autobusu devojka koje je sedela ispred mene pričala preko mobilnog (poprilično glasno ) sa drugaricom o svom novom dečku. Razgovor je od prilike ovako tekao:
Znači pričaću ti detalje kad dođem kod tebe… za jedno 15 min… da bre mnogo je dobar, ono kao baš mi je lepo, al ja se trudim da ne ispadnem laka, ono kao da ne pomisli svašta … Da, naravno da znaš na šta mislim, uglavnom poenta je da sam mu za sad dala da ma uvati malo više, i to prekjuče, mislim ono kao extra je decko sve je u fullu, mislim znas ono kao, nismo se kresnuli još ali skoro, ma ono brate pričaću ti detalje kad dođem….da,da, za 15 min stižem…
Uglavnom ceo razgovor je tekao u njenom objašnjavanju šta su radili, gde, i kako… Ja nisam mogla da verujem… Po meni je to malo preintiman razgovor za autobus! A nisam mogla da ne slušam tj. ceo bus je sve čuo – shushu
Vozim se ja jedanesticom s Kališa i došli do one skretnice u Karađorđevoj kada se odvaja za most. Riba koja vozi tramvaj izađe da pomeri skretnicu i kaže: Nemojte da izlazite, molim vas. Dok je ona pomerila ono neka dvojica, mladić i deda, došli do prednjih vrata da iskoče.
Taman kad je mladić hteo niz stepenice, ona krene uz, vidi ga i kaze: E, nećeš vala! Potrči u onu kabinu, brže bolje pritisne prekidač za zatvaranje vrata i ladno zaglavi lika i tako ga, dok je visio pola spolja- pola unutra između dva dela vrata preveze do stanice. – Marqueaux
E ovo je događaj… Pre neki dan, negde oko 20:00h ja sa Mirijeva u 27A idem u teretanu, kod trga…i sedim, nabio slušalice na uši i slušam muzikicu… Preko puta mene sedi neka devojka i negde kod Pionira ulazi lik… A lik ludaja100%… ide bos, podigao majicu preko stomaka, pocepane pantalone itd.i seda preko puta mene do devojke,i smara je jedno tri stanice dok jadnica nije na silu izašla… Negde kod pravnog lik se okreće prema meni i kaže:
Skini slušalice da ti kažem nešto.
Ja skinem slušalice: Reci brate.
Lik: Jel znash ti ko sam ja???
Ja: Ne znam, prvi te put u životu vidim.
Lik: Ja….Ja sam ti.
Ja: Kako bre? Nisi ti ja, ja sam ja, a ko si onda ti?
I tako ja počnem da pričam sa budalom, a svo vreme lik se dere ko životinja, a onda mi se on predstavi.
Lik: Ja… ja sam Isus… Šta je? Ne veruješ mi?… To je zato što imam braon oči i crnu kosu…
Ja: Dobro Isuse, šta radiš? Jel pomažeš ljudima… jel isceljuješ?
Isus: Ne, ja sam moderni Isus. Ja jedem plazmu keks, pijem koka kolu i jebem najbolje ribe u gradu.
Ja: Znači ne pomažeš nikome… Pa kakav si ti Isus?
Isus: Ma pomažem im ja (i onda se razdere) oteram ih u PI*KU MATERINU!!!
Ja: A jel imaš neku moć?
Isus: Znam da letim.
Ja: Šo se onda voziš autobusom?
Isus počne nešto da se gubi: Ne… mmmmm… ja letim… ti… i ti letiš… svi mi ćemo da letimo.
Ja: Kako, ako svi počnemo da letimo dovešćemo ekonomiju u kolaps, ko će da vozi automobile i autobuse… (to sam čuo od brata, studira ekonomiju).
Isus: Ma ne… (opet počne da se gubi)… ja letim… i sletim ribi na terasu i jebbbem je…
I onda lik ćuti jedno pet minuta, i ustaje. Pozdravi se samnom i izađe na predzadnjoj stanici…
Ovo je nešto najjače što mi se do sad desilo u gsp-u -Tankian
Meni je bilo najjače u GSPu kad je jednom bila čuvena gužva u novosadskoj trojci a ja pičim u školu… Klinac, srednjoškolac. I tako u toj gužvi nabijem ti se ja iza neke ribe koja je bila ono utegnuta u one… ma neke pantalone helanke. Uglavnom ja se tu pribio, takođe lakše obušen. I to je bilo jedno pet minuta pakla dok sam molio mog Stojka da ćuti, a on jadan se našao između dva guza i pokušava instinktivno da reaguje a ja… ughf. A autobus cima li cima oplaaa… oplaaaaaa… – Keeper
