Ukoliko nemate baštu, a želite da posadite zdrav, organski i potpuno prirodan krompir, imamo ideju za vas. Krompir u saksiji je savršeno rešenje za one koji žive u stanu. A, kao što ćete videti, uopšte nije teško krompir posaditi i uzgajiti u kućnim uslovima.
Sađenje krompira u saksiji olakšava i borbu sa štetočinama, pa ga zbog toga neki baštovani češće praktikuju od sadnje krompira direktno u zemlju. Samoj biljci ovo uopšte ne smeta, pošto biljka krompira ne razvija preterano dugačak koren – njeno korenje u proseku dosegne 50cm, pa će vaš krompir u saksiji biti srećan. Jedini problem može predstavljati broj sunčanih sati s obzirom da krompir veoma voli sunce. Ukoliko se nalazite na sunčanoj strani, gajenje krompira može vam postati zanimljiv, ali i koristan hobi.
Osim toga – kladimo se da niste znali da krompir takođe i cveta, a njegovi cvetići, iako kratkotrajni, mogu biti izuzetno lepi.
Ipak nemojte da vas njihov izgled zavara. Cvetovi krompira su, kao i celokupna njegova stabljika, lišće i plod (sve ono što se nalazi iznad zemlje) otrovni za jelo. Jestivo je samo ono što je ispod zemlje.
Kako posaditi krompir u saksiju
Za početak posetite neku od radnji organske hrane i tamo nabavite omanje zdrave i neoštećene krtole. Veoma je važno kupovati organsku krtolu, jer ona nije tretirana sredstvom protiv klijanja, niiti je zagađena pesticidima i drugim otrovima.
Krompir voli zemljište obogaćeno fosforom, azotom, i kalijumom, ali sasvim lepo uspeva i u običnoj zemlji obogaćnoj prirodnim đubrivima. Pre nego što počnete sadnju pobrinite se da zemlju dobro rastresete rukama.
Krompir potiče iz peruanskih Anda u kojima se uzgajao i pre 8 000 godina. U Evropu su ga doneli španski istraživači u 16. veku i poklonili papi Piju IV. Iz Italije se dalje proširio po celoj Evropi, a u naše krajeve su ga doneli graničari u 18. veku. Krompir je kroz istoriju bio važan izvor hrane u celoj Evropi.
Sirove krtole u proseku sadrže: 75 % vode, 18.2 % skroba, 2 % belančevina, 1.5 % šećera, 1 % celuloze, 0.1 % masti, 0.2 % kiselina. Odličan je izvor složenih ugljenih hidrata (skroba), vitamina C i B, ne sadrži holesterol i sol (NaCl), a sadrži potrebne minerale kao kalijum, magnezijum i gvožđe.
Cela biljka osim krtola je otrovna jer sadrži alkaloid solanin. Stabljika se deli na nadzemni i podzemni deo, dostiže visinu od 30-150 cm, a razvija se iz klice krtola (vegetativno razmnožavanje) ili iz pravog semena (generativno razmnožavanje) – piše agroklub.rs
S obzirom da će vam biti potrebne velike posude, najjeftinija varijanta su plastične saksije ili obične kofe. Ispunite 1/3 saksije zemljom. Zatim polažite u zemlju krtole tako da klice budu okrenute na gore.
Razmak između krtola treba da bude desetak centimetara (to je otprilike 3 – 4 krtole po saksiji). Nakon toga prekrijte krtole rastresitom i vlažnom zemljom. Sloj zemlje koji prekriva krtole treba da bude između 10 i 15 cm.
Ne morate ispunjevati saksiju skroz do vrha. Kako biljka bude rasla, možete dodavati malo po malo zemlje tamo gde primetite ogoljeno stablo. Ova metoda može povećati prinos.
Krompir je biljka umereno vlažnog podneblja i pri nedostatku vode dolazi do smanjenja prinosa i kvaliteta krtola. Zbog toga vodite računa da zemlja u saksiji nikad ne bude suva, ali ni previše mokra, jednom rečju vodite brigu o konstantnoj vlažnosti zemlje.
Krompiru je potrebno oko 3 – 4 meseca da izraste. Svaka od krtola koju ste posadili proizvešće po nekoliko krompira – desetak krompira po saksiji. Vaš krompir u saksiji je spreman za vađenje kada otpadnu cvet i plod, stabljika požuti i počne da se suši.
Ukoliko još uvek imate nekih nedoumica, detalje pogledajte u videu:
A da li ćete nam verovati ako vam kažemo da krompir možete uzgajati i bez zemlje? O tome nešto više sledeći put…
