Zona i Mane su se voleli i imali su decu, ali njihova ljubavna priča je ovako završila.
Izuzetna popularnost Šotrinog filma, koji je potukao sve rekorde po gledanosti u bioskopima širom Srbije, oživela je priče o junakinji ovog Sremčevog dela, pitanjem ko je u stvari bila prava Zona – pišu Niške Vesti.
Stevan Sremac je u Nišu živeo od 1879. do 1892, sa prekidom od dve godine kada je bio u Pirotu. U gimnaziji je predavao srpsku istoriju. Slobodno vreme je provodio u malim niškim kafanama „Bosna“, „Kod Margera“, „Kasina“, gde nije dolazila krupna gospoda, kako je on nazivao. Pažljivo slušajući šta govore niške zanatlije, Sremac bi krišom vadio beležnicu i zapisivao. Kasnije, uveče, po sećanju razrađivao je njihova kazivanja, koja će mu koristiti za pisanje najboljih dela.
U Narodnom muzeju u Nišu čuvaju se deo rukopisne zaostavštine, biblioteka i lične stvari, a kao posebna vrednost i originalni rukopis “Zone Zamfirove”. Pre toga, u beležnici iz 1895. zapisana je i skica za ovaj roman. Sremac je “Zonu” objavio tek 1903. godine u “Srpskom književnom glasniku”, u nastavcima. A kao roman ovo Sremčevo delo je prvi put objavljeno 1907.godine u izdanju Srpske književne zadruge.
Dugo se čak i među učenim ljudima nije znalo da li je Sremac svoje najbolje delo napisao na osnovu istinitog događaja koji se odigrao u Prištini krajem XIX veka i da je priču Sremac čuo od Branislava Nušića, koji je 1895. bio srpski konzul u Prištini i u kome se Nušić družio sa viđenijim Srbima, a posebno sa čorbadži Zamfirom Kijametovićem, ocem 13 dece, među kojima je bila Jevrosima. Otac ju je iz milošte zvao Zona.
Ili priči o trgovcu Gavrilu Ganetu Jovanović i njegovoj prelepoj ženi Zojici (Zojče), kći niškog čorbadžije Hadži Smiljana Jankovića kao “Zoni”. Priču uz autentična svedočenja i na osnovu uverljivih istorijskih tragova, prenosi Revija za negovanje tradicije i očuvanje baštine Niša “Niški vesnik” a koja nastavlja tradiciju istoimenog lista iz 1884. godine, u svom novembarskom broju 2002. godine.