U tmurnim danima imamo želju da zagrejemo dušu romantičnim trenucima i filmovima. Nesvesno težimo ka osobama sa kojima možemo da “svijemo gnezdo”, a ne da se samo zabavimo
Gde prestaje leto, tu počinje ljubav. Ne verujete? Da, ovako na prvu loptu, to i zvuči kao neosnovana hipoteza. I verovatno vam nedostaje startne volje da je proverite, jer vam već prve jesenje kiše dobuju u ritmu koji ne zvuči kao optimizam. Navukli su se ti tmurni oblaci, odložili ste vesele letnje krpice, ogrnuli se kaputima i nekim novim teškim brigama. Obuzela vas je melanholija, ne osećate se privlačno na vetru, ne ide vam se u ljubavnu “potragu”, ne šljapka vam se po baricama. Pozdravili ste se sa morem, vrelim noćima i žurkama pod vedrim nebom, usporili korake i samo razmišljate kada će već jednom da dođe to proleće. Pa da opet živnete. Ali, stručnjaci kažu da je takav ugao posmatranja toliko površan, da je vreme da ga promenite. Oni poručuju da baš sada, dok miriše prvo pečeno kestenje, može da vam zamiriše ljubav. I to ona velika, lepa, obećavajuća, pišu Večernje novosti.
Na jesen smo spremni da se zaista vežemo za nekog – kaže antropološkinja Helen Fišer, autorka knjige “Zašto volimo: Priroda i hemija romantične ljubavi”. – Ovo je doba godine kada je logično da se zaljubljujemo. Tokom leta smo opušteni, putujemo, često napuštamo mesto boravka. A onda se, s jeseni, vraćamo svojim životima, poslu, prioritetima. Rađanje tu ima veliku ulogu, ali čak i ako planiranje potomstva nije ono što imamo na umu, osećamo potrebu da budemo u paru.
Istraživanje naučnika iz Hong Konga je pokazalo da po odlasku leta i krahu letnjih snova, mozak dobija snažnu potrebu da se ugreje. Treba mu neka vrsta protivteže u odnosu na niže temperature, pa želi da se “nahrani” romantičnim komedijama. Zbog toga su filmovi u stilu “Jesen u Njujorku” i “Kad je Hari sreo Sali”, iako toliko puta odgledani, uvek u “bubnju”. A napajanje takvim sadržajima nužno razvija potrebu da i mi budemo junaci neke slične romanse.
– Za razliku od letnjih priča, koje su obično lepršave, vesele, ali i kraćeg daha, jesenje uglavnom započinjemo sa željom da nam donesu udobnost i stabilnost – kaže psihoterapeut Marija Vicković. – Leti uvek možemo da promenimo “žurku”, jer smo opušteniji i vedriji, pa ako nam propadne poznanstvo sa mora, nadoknadićemo ga onim sa bazena. Ali na jesen drugačije razmišljamo i ozbiljnije signale šaljemo. Sada nam treba neko s kim možemo da ležimo u krevetu i gledamo filmove, pijemo čaj, igramo karte.
