Pojedini četvorotočkaši bili su toliko popularni u našoj zemlji da su menjali živote Jugoslovena
1. „Fića“: Nacionalna klasa
Automobil „zastava 750“ sklapan je u Kragujevcu od 1960. do 1985. godine i bio je najpopularnije vozilo na našim prostorima
Fića je auto na kojem je Jugoslavija naučila da vozi!
U proleće 1953. godine predstavnici italijanske automobilske industrije dolazili su u Kragujevac da se raspitaju da li bi u radionicama Zavoda „Crvena zastava“ mogli da se proizvode automobili, ali im je direktor – koji će kasnije dobiti generalski čin – rekao da ga to ne zanima. Slučaj je udesio da istog dana dođu i Amerikanci sa istom idejom – automobilska industrija bila je u zamahu – pa su i oni vraćeni! O svemu tome direktor je uredno obavestio radnički savet…- piše Kurir.
Ugovori sa strancima
U prvim godinama socijalizma u Jugoslaviji putnički automobil je smatran lošom buržoaskom navikom. Zato je posle svih pregovora sa Francuzima, Nemcima, Italijanima, Englezima i Amerikancima odlučeno da se u „Zastavi“ sklapaju američki džipovi „vilis“ za vojsku.
Tek zahvaljujući srpskom političaru Mijalku Todoroviću i novom direktoru „Zastave“ Prvoslavu Rakoviću, od „Fijata“ je 1954. godine kupljena licenca za proizvodnju „fijata 600“, što je bio prvi komercijalni ugovor jedne zapadnoevropske firme i socijalističke zemlje nakon Drugog svetskog rata.
Na visokom političkom nivou analizirano je da li Jugoslaviji treba više od 10.000 putničkih automobila, pa je bilo predviđeno da „Zastava“ godišnje sklapa 1.000 „fijata“, što je inače bila dnevna proizvodnja!
„Fijat 600“ bio je odličan mali automobil, namenjen prevozu četiri odrasle osobe uskim i krivudavim italijanskim ulicama. Po mnogim pokazateljima je najuspešniji „Fijatov“ model svih vremena! Mala potrošnja i dopadljiva karoserija – neki su govorili da liči na šćućurenog zeca – s velikim staklenim površinama brzo su mu doneli popularnost.
https://youtu.be/bb9f6aTHysk
Lak za popravku
U početku su se vozila u „Zastavi“ samo montirala, da bi se vremenom osvajala i proizvodnja delova. Prvi model, „zastava 600“, imao je motor kao i italijanski original – vodom hlađenih 633 kubika i 21,5 KS.
Od 1960. godine u Kragujevcu je sklapan i automobil po modelu „fijat 600D“ sa motorom od 767 kubika i 24 KS, koji je mogao da juri i 110 km na sat. Taj auto dobio je ime „zastava 750“ i promenio je živote Jugoslovena.
Uprkos malim dimenzijama, „fića“ nije bio lagan za vožnju. Imao je krut volan, tvrde nožne komande i ne baš precizan menjač. Limarija mu je bila loša i vrlo brzo je propadala. Često se kvario, ali je i bio lak za popravku. Pomoću nekoliko okastih ključeva, kombinovanih klešta i koluta žice, praktično svaki kvar na „fići“ mogao je da se otkloni.
Za kupovinu 13 plata
U „Zastavi“ je proizvedeno 923.487 komada „fića“. Vozilo koje je prvobitno bilo namenjeno za kratke relacije između kuće i posla u Jugoslaviji se pretvorilo u auto s kojim su s kraja na kraj države putovale cele porodice, noseći usput i opremu za letovanje na krovu. Za kupovinu „fiće“ 1971. godine trebalo je 13 radničkih plata, ali se davao i na kredit. U ondašnjoj Jugoslaviji, zahvaljujući povećanoj prodaji „Zastavinih“ automobila, izgrađen je i prvi pravi auto-put na Balkanu (od Beograda do Niša), sa po dve saobraćajne trake i jednom zaustavnom trakom u svakom smeru. Poslednji primerak ovog vozila sišao je s trake 1985. godine i čuva se u muzeju u Kragujevcu.
„Zastava 750“ bila je u upotrebi i u hitnoj pomoći, pošti, miliciji i u svim auto-školama.
Zbog ovog poslednjeg, slobodno se može reći da u socijalističkoj Jugoslaviji nije bilo vozača koji nije seo za „fićin“ volan.
