4. OJLEROV BROJ
Pored nule, jedinice, imaginarnog i broja pi, ovo je jedan od najznačajnijih brojeva u matematici. Prvi put se njegova vrednost pojavila 1618. godine u logaritamskim tablicama, nakon Neperovog otkrića logaritma, mada mu tada nije pridavan veliki značaj.
Mada sada nosi naziv po švajcarskom matematičaru, Leonardu Ojleru, zasluga za same konstante pridaje se njegovom učeniku Jakobu Bernuliju. On je do ovog broja došao u jednom računu za zelenaše. Naime, proučavajući koliki je iznos u zavisnosti od kamate koju zelenaš uzima dužnicima, Brnuli je odredio vrednost izraza i dobio broj 2.718 …, koji je funkcionisao kao ograničavajući faktor.
DA VAS NE POJEDE BLAM U SEKSU: Odgovori na 16 škakljivih pitanja
Međutim, prvo poznato korišćenje konstante bilo je u prepiskama između Lajbnica i Hajgensa 1690 i 1691. godine u kojima je ona obeležavana sa r. Nekoliko godina kasnije, Ojler ju je imenovao sa e i predstavio kao osnovu prirodnog logaritma. Nakon objavljivanja “Ojlerove mehanike” ova oznaka se toliko ustalila da je postala standard i dobila je naziv Ojlerov broj.
Kao i pi, e je realan, iracionalan i transcendentan broj. Mada je prvenstveno korišćen za finansijske proračune, brzo je počeo da se primenjuje u različitim naukama (fizika, biologija, hemija …). Često se javlja u prirodi. Na primer, ako posmatramo koloniju bakterija sa određenim brojem jedinki, primetićemo da će se njena populacija, posle određenog vremenskog perioda, povećati baš za faktor e, odnosno eksponencijalno.
5. ZLATNI PRESEK
“Geometrija poseduje dva velika blaga: jedno je Pitagorina teorema, a drugo zlatni presek. Prvo se može uporediti sa čistim zlatom, a drugo sa dijamantom neprocenjive vrednosti “Johanes Kepler. Jedina prirodna aritmetička razmera koja se može dobiti samo sa dva elementa izražava se formulom B: a = a (a + B).
Ova proporcija, u kojoj se manja veličina odnosi prema većoj kao veća prema zbiru obe, naziva se zlatni presek, a njen rezultat je misteriozan broj fi, i iznosi 1.61803398 … U matematičkoj literaturi ta konstanta se obeležava sa ph, kao prvo slovo grčke reči koja znači “presek”.
KAD ŽENE MANIPULIŠU VAGINOM: Seks je moćno oružje, ne zloupotrebljavajte to!
Međutim, savršenstvo ovog broja nije toliko u njegovoj numeričkoj vrednosti, koliko u razmeri koju određuje. Zlatni presek predstavlja univerzalnu idealnu proporciju, kako u nauci tako i u arhitekturi i anatomiji. To je bilo poznato još Grcima dok su gradili svoje hramove.
Grčki skulptor i matematičar Fidija je mnogo proučavao zlatni presek i svoje znanje je primenjivao prilikom pravljenja figura koje su ukrašavale Partenon. Pošto je kroz istoriju bilo poznato da su dela zasnovana na zlatnom preseku najprijatnija za ljudsko oko, za Fidijeva dela se kaže da su ideal harmonične ravnoteže božanskog i ljudskog.
Oblast primene zlatnog preseka je znatno proširena definisanjem Fibonačijevog niza i dokazivanjem da se njime aproksimira sam broj.
6. PLANKOVA KONSTANTA
Plankova konstanta (H) je veličina koja se koristi u fizici za opisivanje najmanje količine energije (kvant) koja se javlja u elementarnim procesima, a naziv je dobila po jednom od tvoraca kvantne fizike, Maksu Planku.
Sve je počelo jedne večeri krajem 1900. godine, kada je Plank na osnovu izveštaja svog prijatelja, nemačkog fizičara Rubensa, izveo prve račune o toplotnom zračenju crnog tela. Rubens je dobio te proračune, kao i formulu koju je Plank izveo, i nekoliko dana kasnije je utvrđeno da ona savršeno odgovara eksperimentu.
HOROSKOP: Kako se ponašaju kada su zaljubljeni i koje metode zavođenja primenjuju
Zahvaljujući ovoj formuli pojavila se nova konstanta. Plank je izračunao njenu vrednost (H = 6.62606957 × 10-34 m2, kg / s). Ispostaviće se da ona predstavlja meru energije najmanjeg paketa nekog zračenja – kvantna energija.
Danas se ona smatra fundamentalnom u fizici, gotovo simbolišući revoluciju koja je nastala u nauci početkom 20. veka i koja je došla uporedo sa Ajnštajnom i kvatnom fizikom. Merenje kvanta energije je unelo promenu u način posmatranja prirodnih pojava, pošto su pre toga sve fizičke veličine merene kontinualno, a ne u kvantima. Ali, priroda je, zapravo, kvantovana.
Kvantna fizika nam daje sliku stvarnosti koja za većinu ljudi ni danas nije intuitivna. Međutim, kvantna mehanika govori tome kakav svet zaista jeste ili kakav bi on mogao biti.
7. GRAHAMOV BROJ
Ovaj broj je toliko veliki da je 1980. godine ušao u Ginisovu knjigu rekorda kao najveći ikada upotrebljen broj u nekom matematičkom dokazu. Naziv nosi po matematičaru Ronaldu Grejemu, a predstavlja gornju granicu rešenja Ramzeove teorije (proučavanje uslova pod kojim se pojavljuje neki red).
SAVRŠENA VAGINA: Muškarci znaju zašto!
Dok je pokušavao da objasni rezultat Ramzeove teorije koju je izveo sa J.B. Rotšildom, Grejem je došao do broja koji je bilo lakše objasniti od onog koji je korišćen u samom dokazu. Međutim, taj, novi broj, bio je još veći od prvobitno upotrebljenog. Bez obzira na to, oba su bila podjednako dobra gornja granica za rešenje problema.
Grejemov broj je nezamislivo veći od svih poznatih velikih brojeva kao što su gugol i gugolpleks. Čak bi i izraz oblika bio beskoristan u njegovom predstavljanju. Ipak, postoji jedan “relativno lak” način za njegovo predstavljanje, a to je pomoću rekurzivne formule koja koristi Knutovu notaciju (način zapisivanja velikih brojeva pomoću strelica).
Tekst: Tijana Marković / elementarium.cpn.rs
