U našem društvu imamo vrlo dvodimenzionalno razumevanje zrelosti. Većina ljudi ga definiše kao akumulaciju iskustava koje dolaze kroz proces starenja. Ali to zapravo nije istina.
Istina je da zrelost ima vrlo malo veze sa našim spoljašnjim iskustvima. Ona je povezana s našom unutrašnjom analizom sveta.
Da, možda ste imali puno izazova i teškoća u životu, ali ako niste bili prisutni i svesni šta se događa, na način na koji to može pomoći vašem učenju i rastu, sva vaša iskustva su se jednostavno pretvorila u trenutke u kojima ste reagovali nesvesno i emotivno, a ne zrelo.
Iako nemamo kontrolu nad starenjem, mi možemo uticati na našu zrelost. Zrelost je nešto što dolazi iz svesne namere; nešto što se razvija tako što postajemo svesni.
Tu se ne radi o tome koliko “znanja” imamo ili koliko smo “pametni”, kao što je znanje koje je proizvod prošlih strahova, mentalnih obrazaca, sećanja, reakcija i iluzornih pojmova sebe.
Umesto toga, istinska zrelost je stanje kada ste iznutra dovoljno slobodni da reagujete svesno, dovoljno odgovorni da vidite krajnji rezultat naših misli, osećaja i akcija i kako će oni uticati na same sebe, druge i svet u celini.
Razvijanje istinske zrelosti utiče na mnogo različitih područja našeg života:
1. Zrelost je hrabrost
Zrelost uključuje unutrašnju slobodu, a sloboda je rezultat vaše hrabrosti – hrabrosti da razmišljate drugačije i ponašate se drugačije.
U društvu koje smatra da je “zrelost” potraga za karijerom, supružnikom, potomstvom i materijalnim dobrima, potrebna je ogromna hrabrost da zaistra budemo zreli i nastavimo svoj put srcem, ponovo se povezujući se s našim autentičnim sopstvom.
