Četiri sveće su gorele polako. Bila je tišina i mogao se čuti njihov razgovor
Četiri sveće su gorele lagano u tišini. Bilo je tiho i mogli ste da čujete njihov šapat…
Prva sveća reče: “Ja sam Mir – ljudi ne uspevaju da me sačuvaju, nema potrebe da gorim, mislim da ću se ugasiti.” I odmah se ugasila.
Druga sveća je rekla: “Ja sam Vera – nažalost, mnogi ljudi imaju površnu veru i ja ih ne zanimam, nema smisla da gorim i dalje”. Tek što je to izgovorila, dunuo je lagani povetarac i ugasio je.
Treća sveća je žalosno progovorila: “Ja sam Ljubav – nemam više snage, ljudi često zaboravljaju na mene”. I istog momenta se ugasila.
Odmah potom zatim u sobu je ušlo dete. „Šta je ovo?„, pitalo je dete. „Trebalo je da gorite do kraja.“ I rekavši to, počelo je da plače.
Tada se oglasila četvrta sveća: “Ne boj se, dok god ja gorim, moći ćemo da upalimo ostale sveće. Ja sam Nada”.
mudrosti.org / stil
