Korišćenje manipulacije u međuljudskim odnosima je ružna, ali uobičajena pojava. Međutim, kada se ova praksa prenese na naš ljubavni život i emotivni plan, stvari postaju još komplikovanije i teže…
Psiholozi tvrde da se manipulacijum služimo svi i da postoji u svakoj vrsti odnosa. Međutim, u većini slučajeva, mi se njome služimo nesvesno i iza takvog postupanja ne stoje nikakve “zle namere”.
To počinje još od malih nogu. Poznato je dace umeju uspešno da ucenjuju roditelje. Vrlo lako ukapiraju šta “prolazi” kod roditelja i tu taktiku koriste uvek kada nešto žele. Ako osete da su oni podložni manipulaciji i ako im ona samo jednom “prođe”, vrlo brzo postaće “gospodari kuće”. Ta praksa se nastavlja i kasnije u životu.
Pravi manipulatori svesno ucenjuju da bi ostvarili neki jasno zacrtani cilj, pokazali svoju moć i imali apsolutnu kontrolu nad “žrtvom”.
Sredstva manipulacije su brojna.
Ponekad njima uspevamo da kod drugih izazovemo osećanja koja će ih navesti da se sami podčine našoj volji. Takva je, na primer, emotivna ucena, jedno od najmoćnijih sredstava manipulacije. Psiholozi je zovu i “reket osećanja” koja manipulatoru pružaju lažni osećaj zaštićenosti.
Emotivna ucena nam daje moć da nad nekim kome je stalo do nas ostvarimo dominaciju, tako što ćemo kod njega pokrenuti emocije.
Na praktičnom primeru to može da izgleda ovako – majka manipuliše svojom odraslom ćerkom tako što joj stalno naglašava koliko se žrtvovala za nju kada je bila dete, što kod ćerke izaziva osećaj griže savesti zbog koje toleriše svako majčino ponašanje.
Ili, žena koja suzama od svog muškarca uvek “iskamči” ono što želi.
Na taj način manipulatori se osećaju zaštićeno, jer emotivnim ucenama uvek postignu ono što žele. One su im odbrambeni mehanizam od suočavanja sa stvarnošću, ali i dokaz da su voljeni i nekome važni. Emotivne ucene često su i nesvesne, odnosno mnogi ih izazivaju bez jasne želje da ostvare cilj.
Vrlo sličan način manipulacije je i samosažaljenje. Manipulatori često grade sliku o sebi kao o nesrećnoj, jadnoj i napaćenoj osobi koju treba sažaljevati. Bespomoćnost i uloga žrtve izazivaju empatiju, što je “pogodan” teren za manipulaciju. Ko se ne bi sažalio na nesrećno i napaćeno biće koje od nas ne traži ništa drugo do malo ljubavi i razumevanja?
