Ma koliko neverovatno zvučalo, naš mozak se može naterati da nas dovede u stanje sreće i zadovoljstva
Iako kruži dosta saveta o tome kako da postanete srećni , treba se okrenuti naučno dokazanim činjenicama. Aleks Kob je istraživač neuologije sa kalifornijskog Univerziteta koji je zaključio da dobar deo našeg raspoloženja dolazi od misli.
Osećaj krivice ili srama aktivira deo mozga za nagrade i zato tako često sebi nabacujemo ove osećaje. Isto tako zahvalnost stvara sreću, ali se ne savetuje se da preko krivice i srama dođete do nje. Zahvalnost je jedini pravi prirodni moždani antidepresant, jer podiže nivoe seratonina i dopamina (koji se koriste u veštačkim antidepresantima) – koji nam donose sreću. Dobra stvar što zahvalnost ne mora da dođe spontano, već se možete “naterati” da budete zahvalni za nešto u životu.
Prepoznavanje negativnih emocija takođe pomaže. Grupa ispitanika je imala zadatak da to uradi i amigdala – deo mozga gde se stvaraju emocije je smanjio aktivnost. Isti efekat ima i donošenje odluka, ali ipak treba izbegavati donošenje “savršenih odluka”.
Pomoć drugoj osobi je takođe korisna, i ne samo što će te tu osobu učiniti zadovoljnijom već ćete se i sami tako osećati. Ljudi su društvena bića i na na prihvatanje u društvu reaguju kao i na osećaj bola. Mozak je napravljen tako da dodir označi kao prihvatanje u društvu. Dodir je zaslužan za povećanje oksitocina koji opet smiruje amigdalu. Po nekim istraživanjjima, držanje za ruke dvoje zaljubljenih može čak da smanji osetljivost na bol.
Newsweek.rs
