3. “Jer kad hodamo po špici ja i kraj mene avion, svi se okreću za nama, ja to, buraz, je*em.”
Koliko ste puta do sad čuli da su Srpkinje najlepše žene na svetu? Koliko ste se puta, po povratku iz Danske, Nemačke, Italije, pitali zbog čega tamošnje žene važe za lepotice kada su sve blede, ispijene, videli ste tek nekoliko njih koje plene izgledom?
Moraću da vas razočaram: istraživanje portala GirlsOnAMap u kojem je učestvovalo više od 60.000 ljudi iz 90 zemalja proglasilo je najlepšima na svetu Norvežanke, za njima slede Litvanke, Poljakinje i Švajcarkinje, a Srpkinje uopše nisu dobile mesto na ovoj listi. Međutim, činjenica je ćete u malom gradu u Srbiji češće sresti isfeniranu devojku sa savršenim noktima, našminkanu i u subotu u deset sati izjutra nego, recimo, u centru Berlina ili Rima. Činjenica da je će svaka devojka i mesec dana pre odlaska na svadbu neke osobe koja baš i nije bitna u njenom životu početi da planira svoj izgled za tih nekoliko sati, dok će njen dečko možda obuti čak i patike jer “ne voli cipele, kravata ga nervira”. Da ne pominjemo matursko veče, za koje se devojčice pripremaju mesecima.
Zbog čega mi moramo više da se trudimo?
Pre nekoliko dana, na stanici gradskog prevoza na Voždovcu videla sam tinejdžerku koja sedi umornog izraza lica. Zacrvenela se od sunca i presijavala od znoja, a majica joj je bila zalepljena za telo. Bio je težak, sparan i topao dan, a ona je na sebi imala farmerice i tanak kardigan dugih rukava. Pored nje su stajale njene devojčice otprilike njenog uzrasta obučene u skladu s vremenom. Pogađate, tužna devojčica je gojazna.
Koliko god pojedine žene pričale da ih ne zanimaju komentari o njihovom izgledu, jedne stvari morate biti svesni – gotovo da ne postoji neka od nas koja će izaći iz kuće bez bacanja pogleda na ogledalo. To posebno važi u letnjim mesecima, kada previše nas obuče nešto u čemu veruje da će se sećati prijatnije na temperaturi iznad 30 stepeni, a onda se suočimo sa svojim odrazom i ipak izaberemo ono u čemu izgledamo prihvatljivije i što nas neće učiniti zvezdom tvitova o smešnim debelim karikaturama koje izmile svakog juna. Tada problem prestaje da bude samo gojaznost, već žene pate i prekrivaju se zbog jedne strije iza kolena, trunke jedva vidljivog celulita na butini, a pre odlaska na letovanje čak i previše svetao ten pojedinima izaziva osećaj sramote. Sećate li se onih tinejdžerki koje ste na bazenu viđali kako plivaju našminkane dok oko njih plutaju viseće minđuše?
Svakako da i muškarci i žene danas trpe snažan pritisak da teže savršenstvu. Nije reč samo o figuri – nameće nam se stav da neki od najvažnijih ciljeva u životu treba da nam budu savršena kosa, savršen osmeh, savršena odeća, a sve to činiće jedan savršen selfi, koji će dobiti savršene lajkove istih tako savršenih ljudi. Muškarci, ipak, za razliku od žena, neće biti ismejani ukoliko se ne uklapaju u standard lepote. Recimo, mladić koji nema besprekorno izvajane mišiće kao Ronaldo neće uvek nositi široke majice od debljeg materijala kako bi sakrio činjenicu da ne samo što nema trbušnjake nego ima i salo. Niko neće ni obratiti pažnju na njegovo nesavšeno telo.
Devojka koja nema stomak kao Irina Šajk će, s druge strane, morati da da sve od sebe da tu činjenicu sakrije jer će njen stomak dobiti i poglede i komentare osuđivanja. Muškarac koji ima strije jer se ugojio više od dvadeset kilograma neće ih sakrivati, štaviše smatraće ga duhovitim kada ih nazove tigrovim šarama. Žena koja ima strije jer je nedavno u sebi nosila još jedno ljudsko biće i telo joj se raširilo čak iako se ona sama nije ugojila moraće da koristi skupe preparate i na plaži se prekriva maramama kako je neko ne bi ismejao.
Muškarac koji ima zaliske i sede vlasi krajem dvadesetih time verovatno neće privući ničiju pažnju, dok će žena koja u pedesetim ima retku kosu, sede ili samo izrastak morati da potroši mnogo novca i vremena za farbanje i skupe proizvode za negu kose. Zato će tužna devojčica sa stanice verovatno patiti i brisati znoj sve do oktobra, a neki njen drugar, možda još krupniji od nje, uživati u simpatičnom nadimku Mrvica i nijednog trenutka se neće zapitati hoće li mu to izgled uskratiti neku priliku i učiniti ga predmetom podsmeha.
Da ne pominjemo žene koje su “zaslužile da ih muž vara i ostavi jer su pustile zadnjice do poda” i imaju masnu kosu. Da ne pominjemo žene koje i danas moraju da ćute dok muškarci razgovaraju.
Da ne pominjemo što su mnogi u ovoj sredini apsolutno nesvesni zbog čega ne treba da nas dele na ljude i žene, da su i žene ljudi, da se zapravo ljudi dele na muškarce i žene.
Da ne pominjemo što žene osuđuju čak i ako uopšte razmišljaju o epiduralnoj anesteziji na porođaju.
Da ne pominjemo to što je za samo četiri meseca 2018. godine u porodičnom nasilju stradalo 20 žena, od kojih se njih 15 nijednom ranije nije obratilo za pomoć. Za njih je nasilje bilo podrazumevano.
Jer žene uvek nešto moraju.
Da znaju da kuvaju i da to rade svakog dana.
Da serviraju to što su skuvale.
Da zatim operu sudove.
Da čiste, da usisavaju, da ribaju.
Da izgledaju kako im se kaže.
Da se obuku kako im se kaže.
Da razmišljaju kako im se kaže ako već moraju uopšte da razmišljaju.
Da idu na posao jer – hej! – tražile su ravnopravnost!
Da izgledaju savršeno.
Da uvek budu raspoložene za seks. Da budu dobre u tome.
Da budu jedine odgovorne za pad nataliteta.
Da budu jedine odgovorne za to što su sela opustela.
Moraju i da ćute dok u njih upiru prstom glumac, patrijarh i političar.
Žao mi je, dragi sugrađani, ali moja devojčica će morati samo da bude vesela, voljena i poštovana. Jednom će i to ovde biti moguće.
(Stil / T.S.R.)
