8. U nekim porodicama krompir nisu kuvali o Božiću da ne bi dobili čireve, a kod nekih je zabranjivano kuvanje pirinča “da se marva ne bi preko godine crvljala”, ili, po drugom objašnjenju, nisu ga kuvali “da vrane ne bi odnosile piliće”. Mnogi su pripremali sarmu. Međutim, neki je nisu kuvali za božićni ručak, da marva ne bi uginula, ili da prasići ne bi bili kilavi. U severnoj Bačkoj supu su morali da jedu svi ukućani jednom kašikom, a tek posle, svako iz svog tanjira, što je trebalo da simbolizuje slogu u porodici. U nekim selima je bilo zabranjeno jedenje viljuškama da živina ne bi čeprkala slamu.
9. Na Badnji dan uveče se stoka pospe solju, žitom i projom da bi se sačuvala od čini.
10. Posle večere poređaju se sve kašike uza zid po starešinstvu, pa čija preko noći padne, taj će umreti dogodine.
11. Za badnje veče krcaju se orasi. Svaki ukućanin razbije orah da vidi kakva mu je sreća te godine. Ako je jezgro oraha zdravo i jedro, biće dobra godina onome ko ga je iskrcao, ako ne, veruje se da će poboljevati i da neće te godine imati sreće. Orasi se bacaju po uglovima sobe jer se veruje da će onda kvočka izvesti puno pilića. Posle večeri na Badnje veče se svi ljube da ovce čuvaju jaganjce.
12. Na Božić se ne valja se ni sa kim svađati jer će ljude cele godine terati baksuz. Na Kosovu se verovalo da devojka koja ne može da se uda treba na Mali Božić da prenoći u tuđoj kući, pa će odmah biti isprošena.
13. Običaj je u mnogim krajevima da se o Badjoj večeri jede sa poda odn. slame koja je po potu rasuta. Badnja večera je u stvari gozba umrlim precima tj. prinošenje sakramentalne žrtve. Pokojni preci se na taj način pozivaju u kuću, u očekivanju da će pomoći. Zato im se prilazi bliže, zato im se hrana ne nudi na stolu, već dole na slami, bliže njihovom domašaju. Zato dok se jede treba da vlada mir, tihi glasovi i mistična atmosfera.
