Njena porodica kaže da je sebe uvek smatrala privilegovanom, a ne uskraćenom za ženski identitet. Uverenje da je za ženu čast da zauzme ulogu muškarca osnova je ovog običaja već vekovima.
Ali sada, u osamdesetoj godini života, Stana Cerović polako gubi snagu. Primorana je da proda većinu krava, nakon što ju je jedna od njih povredila pre godinu dana.
Televizijska reportaža o Staninom životu bila je vrlo gledana u Crnoj Gori i sada mnogi nude pomoć. Lokalne vlasti su joj omogućile da dođe u starački dom, a finansijsku pomoć građana je odbila.
Ovi arhaični običaji potiču iz planinskih sela Crne Gore, juga Kosova i severa Albanije 15. veka. Neki delovi Dalmacije takođe su ih usvojili.
Virdžine bi sekle kosu, oblačile se u mušku odeću, a neretko i menjale imena u muška. Mnoge su usvajale i muške manire i pokrete.
Američki fotograf Džil Peters putovao je severom Albanije 2012. i zabeležio jedinstvenu kolekciju portreta virdžina kako bi dokumentovao ovaj fenomen koji nestaje.
Običaj opstaje još u Albaniji, ali je izumro u Dalmaciji i Bosni, a prolazi mu vreme i u Crnoj Gori.
Roman “Sworn Virgin” albanske spisateljice Elvire Dones objavljen u Londonu 2007. prati život žene koja, uz pomoć sestre, uspeva da se poveže sa svojim ženskim identitetom izgubljenim u zakletvi. Italijanska rediteljka Laura Bispuri snimila je i film na osnovu te knjige 2015.
Za razliku od heroine romana, Stana Cerović ne žali zbog svoje odluke. Njena poslednja želja je, kako kaže, da je se sete na porodičnom groblju kao jedinog preživelog sina njenog oca.
balkanpress.com
