Odgovor je da je njeno znanje poticalo iz iskustva sa trovanjem i večnim zanimanjem za to područje, iako ne u zločinačkom smislu.
Iskustvo iz prve ruke
Tokom Prvog svetskog rata Agata Kristi je volontirala kao medicinska sestra u lokalnoj bolnici. Uživala je na poslu, a kad se u bolnici otvorila nova ambulanta, preporučeno joj je da se prebaci u nju. Nova uloga zahtevala je učenje i polaganje ispita kako bi se kvalifikovala za asistentkinju doktora, što je buduća književnica i učinila 1917. godine.
A kako bi se pripremila za svet farmacije, morala je steći mnogo praktičnog, ali i teorijskog znanja, kao i naučiti hemijske i farmaceutske strane posla.
Do 1917. godine, Agata Kristi je napisala nešto pesama i kratkih priča, od kojih je nekoliko bilo prevedeno. Ali tek nakon što je pročitala knjigu Gastona Leruksa, pomislila je da bi mogla i sama da pokuša da napiše detektivsku priču, što je rekla i sestri Madž.
Madž, koja je u to vreme bila uspešnija književnica od Agate, rekla joj je da će to biti težak posao i želela je da se kladi da Agata neće uspeti u svojoj zamisli. Tek je to dodatno podstaklo Agatu da se užurbano baci na posao.
Radeći u ambulanti počela je da smišlja priču i oblikuje likove, a budući da je bila okružena bočicama otrova, odlučila je da će njeno oružje u romanu svakako morati da bude otrov.
I tako je nastao “Zagonetni događaj u Stilsu”, Agatin prvi kriminalistički roman, u kojem je ona predstavila Herkula Poaroa, Artura Hejstingsa i inspektora Džapa.
Ostalo je istorija…
Dnevno.rs
