– Nemoj da si se usudio da se pokaješ!Nemoj!Znaš, srce će tad otkidati, hoće, znam i ja to. Ali, ja neću popustiti, dosta je ono igralo. Drži svoju reč! Bolje je da ne čujem da si glumio sve, jer tad… ne znam šta bih sve bila u stanju da uradim. Ne, ne bih ti naplatila sve proplakane noći, ne bih ti ni poželela iste, ne bih se ni potrudila da ti učinim da sanjaš, a nikad ne dosanjaš- ne… okrenula bih se i otišla. Možda bih ti samo šapnula tad na uvo da sam te volela, kao što ti nećeš nijednu nikad, možda bih dodala da te i dalje volim. Bih, da. Dodala bih. I tad bih se okrenula i otišla. Znala bih da gledaš moj korak i da nećeš uspeti da ga zaboraviš… kao ni ja tebe.
– Uzalud je… Čak i da sam jedina žena na svetu. Da me voliš onoliko koliko niko nikoga nije. Da zaboraviš sve loše što smo prošli i da me vratiš s kraja sveta.Ni tada ne bi znao da me sačuvaš.
– Jednog dana ćeš shvatiti da površne stvari nisu dio pravih vrednosti. A gde ću ja tada biti? Daleko od tebe. I malim delom uvek goreti od tuge što si odustao. I tim malim delom ja nikad neću odustati. Ali, ipak, biću daleko. A ti? Ti ćeš goreti od čežnje… Zauvek.
-Nikad se ne zna kada ćeš i od koga čuti onu pravu reč koju si dugo i uzaludno tražio, a ona je bila na nečijim tuđim usnama.
– Mogla je ona bez njega. Itekako je mogla. Odlično je glumila hladnokrvnost, pred svima se trudila biti ravnodušna, iako se u njoj nešto preokrene svaki put kad ga neko spomene.Loše je odigrala, loše je odglumila hiljadu puta. Loše je lagala da joj nije stalo. Jer često je mislila na njega, a još češće ga je trebala.
– Ti si definitivno bio loša odluka u mom životu. I tek sad se jasno vidi koliko me koštalo to što sam te pustila da budeš deo mene. Ali, znaš kako kažu: Loše odluke pišu najbolje priče. Iako nećemo završiti zajedno na kraju, drago mi je što si jednom bio deo mog života.
– Oni su se voleli. Ona patetiku nije volela i nikada nije ostajala na istom mestu, sve dok je on nije vezao. Ali, bio joj je suviše sličan. Operisan od svake emocije, plašio se osećanja koja su ga vukla njoj. Trebali su se, na neki neobjašnjiv način, ne mogavši jedno bez drugog. Ali, biti zajedno, ni to nisu mogli. Da li su sve prave ljubavi tužne? Možda i jesu. A možda smo samo mi preveliki igrači ponosa i časti da ih učinimo sretnim. Uporno je pokušavala da ga se odrekne. Po cesti je rasipala deliće svoga srca, pa ih iznova lepila svaki put kad bi ih on skupio poželivši da joj se vrati. Posle te ljubavi ostaje gorčina na usnama i zidovi oko srca, a ona više nikome ne dozvoljava da joj se tako približi. Neki ljubav plate bolom, neki samoćom, a neki prazninom. Oni su bili dobro. Samo, ovaj put, on za sebe, a ona za sebe. Čežnja je uvek bolja od isprazne navike. I uvek ostaje ona osoba koje ćeš ostati željan celog života i onaj strah dok brojiš pobede i poraze. Nekim pričama o ljubavi uvek fale poslednje stranice. A ona će neumorno tražiti zamenu dok je bude. I svaki osmeh njemu u inat ide, odavno već. Njoj niko nikada nije valjao. A on se nekako sklopio sa njom. I sve što je preostalo da se kaže, ona ne može reći. Zna on da je ona uvek bila teška na rečima. I patetiku je uvek prezirala, pa će je prećutati.
– Ništa ne podnosim teže od ove želje za tobom, kad znam da nećeš doći. Teško mi pada to što te trebam, a znam da smo odavno prošlost. I strah me svakog novog dana bez tebe. I to što mi nedostaješ lakše bih podnela, samo kad bih znala da nedostajem i ja tebi…
– Trebalo mi je previše vremena da shvatim da sam ti samo broj, da ti nisam neko bitan i da ti ne trebam… Ali za prave stvari nikad nije kasno. Ostavljam te.
– Priznam to sebi često, kad nikog nema da mi potvrdi da je to stvarno tako. Jesam, oterao sam te od sebe, za tvoje dobro. Lakše ćeš me zaboraviti ako u tvojim očima ostanem samo još jedan muški kreten. A ne znaš da će mene boleti kad te vidim s drugim više nego tebe, kad me vidiš s njom…
– Tada nisam znao.Nisam znao da cu povrediti nekoga tako duboko da se nece moci oporaviti… nisam znao da se moze povrediti ljudska dusa samim postojanjem… a voleo sam je… ta ljubav nas je i unistila…
– Oni su bili različiti kao nebo i zemlja, dan i noć, dobro i loše. Ali osjećaji, koje su oboje nosili u svom srcu, su im bili zajednički, samo su ih oni spajali. Ljubav je zanemarila sve razlike i spojila ih. I ništa im više nije bilo ni potrebno osim ljubavi.
– Nisam znala kako je to voleti nekog…Nisam znala ni kako može da te boli celo telo zbog jednog muškarca…Taj lednik oko mog srca je bio neotopljiv. Svi koji su pokušavali da mu priđu, sa pogrešne strane su dolazili…Dok, jednog dana nisam srela te oči..Osetila sam da u negde u meni gori led…I goreo je…
– Mozda sam nedodirljiva ili barem tako delujem!Moj zivot je ludilo koje sam postavila na vrtoglave potpetice i u oblak parfema!Tako je barem meni bolje!Zivot sa stilom…Diva se ne postaje -diva se radja!
– Želela je onog zbog kojeg će zaboraviti sve ostale. To je želela. To je oduvek želela. Nađeš onog koji izbriše sve druge i to ti odmah reši sve probleme, reši ih tako što zaustavi svaku žudnju, jer kad počneš da žudiš, tome nema kraja dok ti srce ne stane, i onda nema mira ni spokoja ni istinske sreće. Treba samo da nađeš onog zbog kojeg ćeš oslepiti za ostatak sveta. Ona je samo to želela, isto što i svi ostali. Činilo joj se da ne traži previše.
– Gledam ga, grli me, sme se, voli me… Prokleto liči na tebe.Srecna sam, stvarno jesam. Ostavila sam te negde usput, i krenula dalje sama. Samo ponekad, kad legnem u krevet, i ostanem sama u mraku i tišini, misli odlutaju do tebe. I kažem ti da si još uvek najdraži… Da si još uvek u onom delu srca, gde čuvam uspomene, ljubav i tajne. Da te nikad nisam prestala voleti…
– Ako te ikad izgubim, obećaj mi jedno. Nećeš se dati nekom šarlatanu što te ne zaslužuje. Pogotovo ne radi to meni u inat. Ako već poželiš terati inat, onda meni u inat budi srećna.
– Ne brini mila, uvek si tu na levoj strani, skrivena od svega i svih.I nema veze to što nas je sudbina razdvojila.Može te odneti daleko od mene, kilometrima, miljama.Može doneti u moj život neke nove, lepe, posebne, savršene.Nijedna ti neće oteti mesto u mom srcu.Nijedna neće biti draga kao ti.
Nikada…
– Slušala sam i ćutala…”Moram otići, izbor nije moj, zapravo izbora nema. Moram otići da bi ti bila sretna, sa mnom to nikad nećeš uistinu biti. Mlada si, lepoto, ne znaš šta je sreća u biti. Ne znaš da sreća nije ono što ti ja mogu dati, sreća je ono što će ti dati neki drugi, za godinu, pet, deset. Malena, strpi se, proći će, sve prođe, veruj mi.””Ali…””Ništa ali, mrvice, volim te, hoću samo najbolje za tebe. Žao mi je…”Uzdahnula sam, pogledala ga i začuđujuće snažnim glasom rekla nešto što sam davno valjda pročitala negde: “Voleti ne znači večito ponavljati da ti je žao.”
– Oduvek sam te voleo – počeo je. – Imao sam druge žene, ali uvek sam tebe voleo. Nosio sam sa sobom kolajnu, s namerom da ti je predam jednog dana, kad smognem hrabrosti da ti kažem “volim te”.Svi putevi sveta vraćali su me tebi. Pisao sam pisma i sa strepnjom otvarao svaki tvoj odgovor – jer si u nekom od njih mogla da mi saopštiš da si nekoga srela.
-Ožiljak uvek ostaje posle svakog pada, posle svake rane. Ponekad noću zasvrbi, ali se na to navikneš, naučiš živeti s tim……Ali, ne smeta meni tvoja sreca; neka ti je, uzivaj. A neka i meni ove moje tuge, navikle smo mi jedna na drugu. Samo, znas kako u zivotu sve bude i prodje? Eh, tako ce proci i tvoja sreca i moja tuga. Tad cu, dragi moj, da te pitam kome je teže….
-Pa budi usamljena. Nauči da se nosiš sa usamljenošću. Napravi mapu od nje. Sedi s njom, po prvi put u svom životu. Dobrodošla u ljudsko iskustvo. Ali nikad više ne koristi telo ili emocije druge osobe za zadovoljenje sopstvenih neostvarenih želja…’
– On ima sve što sam ikada mogla poželeti. Voli me, kako sam želela da me neko zavoli. On je sada moj, i ja sam njegova. Pripadamo jedno drugome.I sve radi ispravno. On me tretira kao nekog svog, i učinio je da sam njemu pripadam.Ali ja nisam ista. Ja nemam isti osmeh kao s tobom. Nemam one lude želje s tobom. Nemam pogled željan svega na tebi. Nemam žudnje za tvojim rukama, za tvojim očima. Nemam žudnje za tvojim vratom, da naslonim glavu i dugo, dugo je držim tako, uz tebe. Dovoljno blizu da upijam tvoj miris. Tvoj miris koji ću noćima osećati, jer je TVOJ.Njega volim kao nekog ko me čini sretnom, ko mi je pomogao da se rešim bola. Al’ tebe volim kao nekog ko je moj. Bio, i ostao.Nisam dobra, šta ću. Prošlost me ne ostavlja na miru. A ni ja ne mogu da ostavim. I zato te čuvam tu negde u svojoj glavi, uzimajući s vremena na vreme dovoljnu količinu uspomena na tebe. Dovoljno da me drži živom. I tako uzimam snagu za još jedan dan, bez tebe. Bez svog jedinog tebe.
-Priznajem, čekala sam nešto za šta sam znala da nikad neće doći. Zato sad idem dalje bez tebe. Čekanje me naučilo da ne čekam nikog, pa ni tebe, mili…
– Od mene ne moraš da se kriješ…zaista…Ja sam prestala da te tražim odavno. Bolje nadji način da se sakriješ od samog sebe… Pusti ti mene. Uvek se dočekam na srce, zato i jesam tu gde sam.
oljubaviijosonecemu.blogspot.rs
