Imam 28 godina, super posao, ok platu za naše uslove, nekoliko super drugarica, mnogo firmirane garderobe i nisam srećna. Neko bi rekao da sam “besna” i da ne znam šta ću sa sobom pa eto sad, nisam srećna. Mislim se: “E moj ti, kada bi samo znao da nije zlato sve što sija”… Ali, da počem ispočetka. Rođena sam Beograđanka, završila sam prava, dala pravosudni i radim kao advokat u jednoj advokatskoj kancelariji u samom centru prestonice. Mnogo volim svoj posao, volim što sam samostalna, volim što zbog prirode posla moram da se sređujem, svaki dan da nosim štikle, skupa odela i torbe. Doduše, plata mi omogućava da živim na visokoj nozi, a ja se ne bunim.
Posle posla volim da sednem u neki dobar kafić ili bar gde izlaze gradske face, da “budem viđena”, da pijem najskuplji kokteč. Može mi se. Onda odem kući, opustim se i spremam za novi radni dan. Vikendom gledam da se opustim u nekom spa i velnes centru daleko od Beograda, ili šopingujem u nekoj evropskoj prestonici – ništa slađe.
Samo da pobegnem iz džungle zvane Beograd. Neko bi rekao “al’ ga živi, 200 na sat”, ali nije uvek sve onako kako izgleda.
Postoji samo jedan problem u mom životu: sama sam. Nemam dečka, muža, ljubavnika, ništa. I tako već dve godine – jer sam se posvetila karijeri i sebi. E sad, nije da se povremeno ne nađem sa nekim, čak odemo i na večeru, dam ja udvaračima šansu, kako ne. Ali hej – pa oni su sve gori od goreg, ne znam kako da vam objasnim: potpuno su nesnađeni i smešni. Pitate se zašto?
Pa evo, da vam objasnim na konkretnom primeru: vidimo se, on u pantalonama sa Buvljaka, košulji iz nekog neimenovanog butika i sav uglađen, kao vodi me na ručak ili večeru. Pitam ga gde me vodi, on kao kavaljer insistira da ja biram.
Okej, neće ti biti dobro, ali tvoj izbor. Odvedem ga u svoj omiljeni restoran, njemu nije dobro kako vidi meni. Naručim biftek i omiljeno vino, on pije kiselu vodu. Kao, glumi da mu nešto nije ok, a ustvari već znam da to ne može da plati.
Prođe nekako ta večera, predložim da platimo po pola, on kao i svaki balkanski mačo insistira da plati on. Mislim se – ko te šiša, kad si tvrdoglav. I onda ga pitam hoćemo li negde dalje, na koktele, a on kao žuri, radi ujutru, nije mu dobro, ovo-ono, javiće se sutra. Ako i ode na koktele, glumi da je izgubio novčanik, kunem vam se to se jednom desilo. Mislim se – šta uopšte izlaziš na takva mesta kad ne možeš da priuštiš? E sad, bio jednom jedan koji je sve to mogao da plati. I zabavljali smo se godinu i po dana. Ja sam tek počela da radim, on je već bio uveliko “u biznisu”. Lepo je išlo, pratio me je u svemu. Onda, posle nepunih godinu dana veze, ostao je bez posla. Srbija…