Dodaje kako se zato oni koji razmenjuju poruke oslanjaju na ono što im imaju na raspolaganju – emotikone, namerne pravopisne greške koje oponašaju zvukove govora i interpunkciju.
S tim se slaže i lingvistkinja Grečen MekKuloch koja dodaje kako u govoru lako možemo naslutiti kraj rečenice, recimo po spuštanju glasa sagovornika. Zato je, preporučuje, dobro koristiti interpunkciju u tekstualnim porukama kad ljudi nameravaju da budu ozbiljni, ali ako je reč o ležernom dopisivanju s prijateljem, može se pogrešno protumačiti.
– Ako vi i vaši prijatelji obično ne koristite tačku u npr. grupi na WhatsApp-u, a neko to onda čini, verovatno pokušava da vam da do znanja kako se oseća i priča postaje ozbiljnija – objasnila je za The Guardian Erika Dariks, profesorka lingvistike na Univezitetu Aston u Birmingemu.
Mnogo ljudi misli da su SMS poruke i emotikoni trend ‘kulture lenjosti’ kad je u pitanju gramatika i interpunkcija, ali Dariks tu tvrdnju odbacuje.
– Znakovi poput raznih emotikona podižu svest o jeziku i mogu nam pomoći da bolje shvatimo kako biti suptilan i u drugim vrstama komunikacije, poput politike ili propagande – zaključuje.
