Da li su svingeri samo tamo neki perverznjaci bez morala, koji vode nekakve nenormalne živote, ili od njih ipak ima šta da se nauči?
Šta znaju svingeri, što ostali parovi ne znaju:
Pre svega, znaju da monogamija nije za njih i da im je potreban neki model u kome će sačuvati međusobno poverenje i relativnu kontrolu, pa rešavaju da rizikuju zajedno i da pronađu one koji imaju iste sisteme vrednosti i spremni su da rizikuju na isti način.
Konvencionalnom načinu razmišljanja o partnerskim odnosima, o bračnim dužnostima i porodičnim vrednostima, svingeri su neshvatljivi. To je sigurno neka gomila sektaša, koji svoje perverzne sklonosti i rituale obavljaju u zatvorenim krugovima, o kojima pošten svet ne treba ništa da zna. Teško je prihvatiti da su to porodični ljudi, koji su kao i ostali posvećeni svojoj deci i čine ono što je najbolje za njihov brak, na način koji njima odgovara.
Ali, pomislite samo koliko je potencijalnih svingera među parovima, koji se prosto ne usuđuju da tako nešto predlože partneru! Možda se čak ne usuđuju ni da razmišljaju u intimi svoje sopstvene glave o mogućim opcijama za rasterećenje odnosa, jer duboko veruju da je nenormalno pomišljati na takve perverzije i da sa njima nešto nije u redu, da su loši, nezahvalni i da se ne trude dovoljno, ako osećaju da im nije dovoljan jedan partner.
U tu zabunu nas dovode naša shvatanja partnerske ljubavi. Ako ne možemo sve što nam treba da pronađemo u jendom partneru, obično odlazimo u dve vrste ekstrema – mislimo da nešto nije u redu sa nama, jer imamo sve što mnogi drugi nemaju, a nismo zadovoljni, ili krivicu pripisujemo partneru. Pokušavamo da odbacimo svoje sumnje, da potisnemo svoje potrebe, da se žrtvujemo za brak i porodicu i jedino u čemu uspevamo je da budemo sve dublje uvučeni u vrtlog nezadovoljstva i osećanja da smo poremećeni, ili uskraćeni, čak prevareni. Kao da partner nije onaj koga smo odabrali, kad smo verovali da će ispuniti sve naše potrebe i da ćemo pored njega pronaći svo zadovoljstvo u zajedništvu i ljubavi.
Međutim, mi samo nismo poznavali sebe kad smo birali partnera, nismo imali dovoljno iskustva u partnerskim odnosima, nismo otkrili svoje sklonosti, nismo shvatili šta je za nas normalno, dobro i radosno, pa smo se rukovodili onim što bi svakome trebalo da bude dovoljno – da ima nekog koga voli i ko mu uzvraća i na koga može da se osloni.
Mnogo svesti, hrabrosti i poštenja je potrebno da spoznamo sebe, kao i da povedemo razgovor sa partnerom i predložimo razmatranje nekih opcija koje su nam pale na pamet. Ali dubina odnosa i stabilnost partnerstva se ogledaju u tome što možemo da poverimo partneru ono o čemu razmišljamo i što nas uznemirava i da zajedno potražimo rešenja. Bez straha da ćemo biti osuđeni i odbačeni.
U tom smislu, svingeri znaju o poštenju, iskrenosti i poverenju mnogo više, nego ostali parovi.
Autor: Aleksina Đorđević
wannabemagazine.com
