– Prvo smo odredili žanr i to uz pomoć ankete, zatim tempo i tonalitet. U početku smo imali malih problema, neke pacijente je bilo sramota da priznaju koju muziku slušaju. Da im ta muzika u stvari ne prija, pokazao je pritisak koji je počeo da raste, a po parametrima to nije smelo da se dogodi. Nakon ponovljene ankete i pomoću dodatne metode neurološkog ispitivanja, utvrdili smo njihov žanr i situacija je bila znatno bolja, a onda je na red došao tonalitet. Pacijentu koji ima povišen krvni pritisak davali smo nežniju muziku, dok se pacijentima koji imaju snižen krvni pritisak puštala durska muzika – objašnjava Mitrović, a onda je došao do glavnog zaključka – muziku je potrebno slušati dva puta dnevno po 12 minuta.
Pacijenti su najčešće slušali pop muziku i narodnu, a čak trećina pacijenata je slušala komercijalni džez i klasičnu muziku. Starija generacija, koja najčešće doživljava infarkte, najčešće je slušala muziku iz “svog doba”, a to je bio domaći pop i šlageri. Većini pacijenata prijala je klasika, a ono što ga je najviše iznenadilo jeste podatak da ljudi koji vole narodne pesme dobro reaguju na Mocarta ili Baha.
Doktor Mitrović smatra da se rad srca može bolje i efikasnije kontrolisati sa muzikom i pravilno izabranom terapijom, ali treba i poboljšati način ishrane, izbegavati stresne situacije, poboljšati fizičku aktivnost i smanjiti pušenje.
– Muzika deluje na nas same, ona utiče na oslobađanje hormona “zadovoljstva”, a samim tim dolazi do sniženja krvnog pritiska i sniženja broja otkucaja srca. Ti hormoni se izlučuju u organizam te se srce “štedi”. Slušanje prave muzike doprinosi bržem oporavku posle infarkta, sprečava njegovu ponovnu pojavu i umanjuje mogućnost smrtnog ishoda od kardiovaskularnih oboljenja – ističe kardiolog i dodaje da je smrtnost od kardiovaskularnih bolesti u Srbiji na prvom mestu, dok su karcinomi drugi najčešći uzrok smrti, dok je u svetu je suprotno.
– Stanje jeste zabrinjavajuće, ali se svakako radi na njegovom poboljšanju – zaključuje kardiolog.
24sata.rs
