Kada vidite da se neko tiho osmehuje i saginje glavu, znajte da je ljubazan i savestan. Veštački osmeh prate poluotvorena usta, odsustvo zvukova i stvarnog osećaja sreće.
Dan u kojem se nisi nasmejao je izgubljen dan, govorio je Čarli Čaplin. Pesnik Džordž Gordon Bajron je predlagao da koristimo svaku priliku za smeh, jer je to najjeftiniji lek. I činjenica je da nam u igrokazu koji nam život servira, ponekad samo on ostaje. Dok su antički lekari savetovali da se ljudi smeju deset minuta dnevno kako bi bili zdravi, podaci pokazuju da savremeni čovek to radi svega 60 sekundi.
Koliko puta ste se danas nasmejali? Ako tražite povod, zaboravite na opravdanja, jer psiholozi tvrde da je svaka sitnica dovoljan razlog da vam se usne pretvore u malu krivu liniju koja ima moć da ispravi mnoge životne “neravnine”.
Turci veruju da je veseo čovek kao sunce, jer kud god da ide, osvetljava. Primećujete li i sami da vam je lepše da sretnete ozareno, a ne namrgođeno lice? Za topli osmeh kažu da je univerzalni jezik ljubaznosti, a osobe koje ga nose su, tvrde istraživači, privlačnije i poželjnije. Čak 96 posto ljudi smatra da je upravo osmeh ono što osobu čini privlačnijom pripadnicima suprotnog pola i da su, hteli-ne hteli, ljudi koji plene vedrinom, uvek primećeni. I tu se ruši svaka barijera – jezička, nacionalna, polna… Poznato je i da žene koje se smeju i istovremeno malim prstom dodiruju usne, žele da privuku pažnju, dok se muškarci za to bore glasnim smejanjem.
Bez obzira na formu, nasmejano lice uvek odražava emociju, tvrdi psihijatar Žan Kristof Seznek.
– Smeh je izraz osećanja, ali omogućava nam i da prikrijemo nešto, kako bismo izbegli ponore teških iskustava, kako je govorio Frojd – smatra psihijatar.
Forsiranje, međutim, nije dobro i stvara kontraefekat. Nekome ponekad zaista nije do “keza”, pa je u takvim situacijama bolje da zadrži ozbiljan izraz lica ili čak namrgođen. U protivnom, pokazao bi neiskrenost i delovao izveštačeno, a to nikome ne prija. Stručnjaci kažu da se iskren osmeh prepoznaje po suženim očima i otvorenim ustima. Ipak, ne smeju se ni svi na isti način, pa su psiholozi na osnovu stila odredili profile ljudi.
Dok se smeškanje tumači kao odraz sramežljivosti, a osobe koje to rade uz dodirivanje delova glave pokazuju svoju romantičnu i sanjalačku prirodu, psihoanalitičar Samjuel Lepastje kaže da postoje i oni koje se smeju u neprikladnim momentima.
– Neko se smeje kada tome vreme nije, ne pazeći da li će bilo koga u svojoj okolini da povredi. Na taj način pokazuje da mu smeta ideja da pripada nekoj grupi – kaže Samjuel.
Oni koji se naizmenično smeju i plaču su vrlo osetljive osobe, a Samjuel govori i o ljudima koji se stalno osmehuju, jer je to deo njihove ličnosti, način na koji dišu.
– Postoji i kurtoazni osmeh, tipičan za one koji žele da se sa nekim zbliže, pa deluju teatralno. Ponekad se on meša sa potisnutim ili tihim smehom, ali on je karakterističan za ljude koji su naučili da ga kontrolišu, jer su životni ili radni uslovi to od njih tražili – navodi psihoanalitičar.
Stručnjak za gestikulaciju Džudi Džejms dijagnostikuje bučan smeh, koji uz visoke tonove prati nekontrolisan izraz lica:
– Njemu su skloni veoma komunikativni i zabavni tipovi, koji se smeju toliko zarazno, da su zbog toga omiljeni u društvu – kaže Džejms i dodaje da je njegova suprotnost onaj veštački, koji prate poluotvorena usta, odsustvo zvukova, odnosno – stvarnog osećaja sreće.
Kada vidite da se neko tiho osmehuje i saginje glavu, znajte da imate posla sa ljubaznom i savesnom osobom. Ako poznajete ljude čiji smeh podseća na bebin plač, jasno vam je da se iza njega krije nervoza, kao što je prigušeno “smejuljenje”, paravan za osećaj krivice i neposlušnosti. A kada primetite da se neko nasmejao sa zakašnjenjem, znajte da se to, kako kaže Džejms, dešava iz sledećeg razloga:
– Takva osoba se ne smeje zato što joj je nešto smešno, nego zato što je to učinio neko koga želi da oponaša.
Klonite se ljudi koji imaju kreštav smeh, jer su takvi željni pažnje i traže da im se drugi dive, kao što i oni koji to rade na dubok i glasan način, sa skrivanjem usta rukama, pokušavaju da sakriju sramotu.
– Spontanost, odnosno prikrivena impulsivnost, tera ih da nešto urade, a pošto ih je stid, pokrivanjem usana to pokušavaju da prikriju. Tim “stilom” mogu da se otkriju i kao nesigurne i neodlučne ličnosti – analizira Džejms.
Kinezi veruju da osmeh daje još deset života, lekari da je dobar za srce, estete za lepotu, psiholozi da je antistres, jer minut nesputanog smejanja postiže isti efekat kao 45 minuta opuštanja. Možda ne produžava život, kao što mnogi kažu, ali da ga ulepšava, to je sigurno. Zato se smejte. Onako, od srca.
