Neka ponašanja, koja postaju kamen oko vrata koji nas vuče na dole, jesu loše navike, koje možete da prevaziđete, ako ste svesni da je to taj teret koji treba da odbacite, da biste se osećali bolje, opuštenije i zadovoljnije.
Stalno procenjujete koliko su drugi ispravni
Užasno nezdrava navika, koja će vam dati milion razloga za svakodnevno nezadovoljstvo. Po vašim standardima, možda niko nikada nije ispravan. Po bilo kojim standardima, sigurno svako od nas dnevno učini bar nešto neispravno, površno, bez razmišljanja, sebično, pakosno – makar se radilo samo o tome da smo nešto prećutali.
Zašto imate tu nezdravu potrebu da preispitujete ponašanje, motive, delotvornost i ispravnost svih oko sebe? Da li vas svest o njihovim greškama čini manje nesavesnim i neispravnim u sopstvenim očima? Ili samo želite da stalno budete ogorčeni, jer ste jedini ispravni? Ego vas vrti oko malog prsta, a vi ne primećujete. Pustite te gluposti. Budite svesno ispravni ili neispravni koliko hoćete, nemojte se upoređivati sa drugima, jer svako, ali svako na svetu je u ponečemu bolji od vas i u ponečemu gori.
Potiskujete svoja osećanja
Za muškarce je potiskivanje osećanja prilično karakteristično, kao i to da svako osećanje maskiraju ravnodušnošću, ili besom. Iz nekog razloga, bes je društveno prihvatljiviji od tuge, a ravnodušnost se smatra izrazom snage i stabilnosti. Ali šta ako ste tužni? I šta ako uopšte niste ravnodušni, nego sve u vama treperi, jer vas nešto duboko uznemirava, uzbuđuje i izbacuje iz ravnoteže?
Potiskivanje osećanja stvara pritisak, koji negde mora da eksplodira, a to se obično dešava na najdestruktivniji način. Skače pritisak, boli vas glava, preskače vam srce – i budi se strah i osećanje ranjivosti i bespomoćnosti, koje vam je dozvoljeno da osećate zbog zdravlja, ali ne i zbog ljubavi. Uviđate li koliko je to pogrešno?