Da li sisanje palca štetno za dete?
Kada je sisanje prsta u pitanju roditelji su obično zabrinuti zbog opasnosti od infekcije koju preko prljavog prsta deca mogu da unesu u sebe ili, pak, zbog štetnog uticaja na zube. U svojoj knjizi “Vaše dete od začeća do treće godine”, doktor iznosi i rezultate istraživanja zubara jedne dečje bolnice o mališanima koji sisaju palac ili dudu (cuclu varalicu, “lažu”) i onima koji to ne čine. Pokazalo se da između te dve grupe postoji mala razlika u potrebi za nošenjem protezica, odnosno ortodontskih aparata za zube. Ispada da je guranje jezika odgovorno za iskrivljavanje gornjih zuba, iako je to najvećim delom verovatno tek nasledna sklonost. U izuzetke ulaze ona deca koja zbog svoje povučenosti gotovo stalno sisaju palac ili dudu, kao i mališani koji imaju naviku sisanja palca i nakon pete ili šeste godine. Kod njih je veći problem u socijalizaciji, a ne u samom sisanju.
Zašto roditelji imaju osećaj krivice kada dete sisa prst?
Događa se da detetov način da se smiri i uteši sisanjem palca, kod roditelja stvara osećaj krivice (ponekad svesno, ponekad podsvesno) – jer smatraju da nisu uspešni u svojoj ulozi roditelja, a to može za sobom da povuče i osećaj ljubomore u odnosu prema drugom roditelju. Tada detetovu naviku proglašavaju prljavom i sramotnom. Moguće je i da su sami u detinjstvu bili „žrtve“ takvog obrasca ponašanja svojih roditelja, pa im se čini ispravnim da zabranu nameću sopstvenom detetu, zaboravljajući kako je to njima izgledalo dok su bili sasvim mali.
Jedini način da proverite da li ste dobar roditelj jeste posmatranje deteta. Jedino ono može da vam dâ tačan odgovor na to pitanje, niko drugi. Ako, zavisno od detetovog ponašanja, primetite da možda ne postupate uvek sasvim primereno, razmislite šta možete da učinite da i vi i dete postanete srećniji. Izvucite poruku iz svojih grešaka i ne ponavljajte ih. Promenite malo-pomalo odnos prema detetu, budite sigurni da zadovoljno dete nema posebnih razloga da traži utehu u sisanju palca. Naravno, deca se međusobno vrlo razlikuju, pa se dešava da postanu frustrirana zbog, na izgled, normalnih stvari – kao što je povremeno odvajanje od majke. Logično je da će neka deca imati veću potrebu za utehom i roditeljskom pažnjom nego druga. Zbog toga je bilo kakvo upoređivanje svog deteta sa drugim mališanima nepotrebno.
