Ritual za udaju uoči Vidovdana: Vidovdan pripada onim praznicima koji sadrže različite elemente i slojeve – verske, kako hrišćanske, tako i paganske, istorijske, ali ne i najmanje važne – arhetipske.
Naši preci, Stari Sloveni, obožavali su boga Vida. Vid je pripadao plejadi solarnih božanstava. Verovalo se da je ljudima davao vid, da je vidao rane, i da je bio zaštitnik vladara. Takođe, Vid se smatrao i bogom podviga. Vidovdan je, kako bi to jungovci rekli, usađen duboko u srpsko kako individualno, tako i kolektivno nesvjesno, piše Sedmica.
Da je srpski narod stopljen s Vidovdanom uveravaju nas i mnoga imena: Vidak, Vidoje, Vidosav, Vidojko, Vida, Vidosava, kao i prezimena – Vidić, Vidaković, Vidojković…
U narodu, Vidovdan slovi kao dan proricanja i gatanja. Uz pomoć trave vidovčice, prema knjigama starostavnim, naš se narod liječio. Takođe, na taj dan se u poljima nije radilo. U protivnom, kukuruzu ne bi nikli klipovi, grožđe bi se sasušilo… U Homolju, „Meki“ srpske magije, verovalo se da će godina omanuti ako toga dana ne bude bilo oblaka.
U Gruži, narod je smatrao da ptica kukavica na Mladence počinje da kuka za poginulim kosovskim junacima a da prestaje sa ,,svojom pesmom“ od Vidovdana. Šumadinci veruju da sve vode na dan Svetog Vida, poteku – crvene kao krv.
Običaj da se na Vidovdan gata za srećnu devojačku udaju, tako što devojke pod glavu stavljaju vido-travu, da bi im se u snu ukazao budući đuveglija, svedoče o našoj paganskoj prošlosti koja i dan-danas živi u narodu.
Dakle, uoči Vidovdana devojke bi trebalo da vidovu travu, parče hleba i malo soli stave pod jastuk, a potom da izgovore ove reči:
„Vide, Vide! Tako ti soli i hleba, zemlje i neba, kaži mi ko će mi biti suđen. Neka mi izađe na san.“
Onda bi prema verovanju, trebalo da sanjaju svog budućeg muža.
Verovanje kaže i da bi udate žene trebalo da vidovu trave stave pod jastuk uoči praznika. Ukoliko nešto budu sanjale tu noć, to će im se i dogoditi.
Postoji još jedno verovanje, a to je da vidova trava pomaže neudatima da za kratko vreme upoznaju budućeg muža.
Na svetog Vida rastu dve vrste travčica, vidovčica – jakocrvenog i malog cveta i modra vida, sličnog cveta. Trebalo bi pronaći obe, ubrati i staviti pod jastuk, a potom pre spavanja izgovoriti:
“Sveti Vide neviđeni, dođi dragi suđeni, dođi noćas u moj san, dođi na moj prvi sastanak”.
Te devojke, kako se veruje, će već u narednih nekoliko dana upoznati budućeg muža.
Takođe, na dan Svetog Vida su se iz kuće iznosile stvari na sunce, a posebno odeća, posteljina, ćilimi i oprema za udaju. Potom, izgovarale bi se magijske formule kao na primer ,,Vidi Vido, što nisi video“. Na Kosovu se iznosio novac da ga ,,vidi sunce“. Kod Rusa se Vidovdan smatrao krajem setvenih radova.
Sveti Vid je poznat i kod Bugara, Poljaka, Hrvata, Slovenaca. Naša slovenska bratska plemena, danas narodi, svetog Vida poštuju i slave kao zaštitnika voda, očnog vida i smatraju ga isceliteljem očnih bolesti.
Prema delu ,,Slovenska mitologija – enciklopedijski rečnik“ koje je objavio ,,Cepter“, žene su na Vidovdan brale lekovite trave, stavljale bi ih u vodu u kojoj bi se umivale i izgovarale bajalice, kao što je ,,Vidivčice Bogu sestrice, što očima videle, rukama stvorile“.
U nekim krajevima žene bi se umivale rosom, a u Sremu bi izvodile ćerke pred kuću sa ručnim radom, učeći ih da izgovaraju magijske formule – ,,Vid, Vidovdan, što videla očima, rukama umela da uradim“.
sedmica.me
