Kontrolori u autobusima GSP-a nikada nisu bili naročito popularni. Ipak, priča o tome kako su oni dobili pogrdan naziv „ridže” ili „ridžovani”, daleko je zanimljivija i šira od problema prestoničkog gradskog prevoza i švercovanja u njemu.
Pre šest i po decenija tutnjao je rat na Korejskom poluostrvu, koji je trajao 37 meseci, a po procenama analitičara odneo je oko 4,5 miliona ljudskih žrtava. To je bio prvi veliki vojni sukob koji je usledio posle Drugog svetskog rata.
Ali, kako se takav brutalni međunarodni događaj, koji se odigrao hiljadama kilometara daleko od nas, može dovesti u vezu sa gradskim prevozom u Beogradu?!
Iako deluje naizgled apsurdno, ove dve pojave imaju blisku vezu. Dok je tutnjao sukob Istoka i Zapada na sredokraći Korejskog poluostrva, Amerikanci su pomagali jednoj strani, a Kinezi drugoj. Za vreme trajanja velikih ratnih operacija prvo je dominirala južnokorejska strana, da bi kasnije, posle uključenja Kineza počelo vojno nadiranje severne. U naletu besa, američki general Daglas Makartur predložio je predsedniku SAD Trumanu da na Kinu i saveznice bace atomske bombe, a ovaj ga je zauzvrat smenio sa mesta glavnokomandujućeg i na njegovo mesto imenovao generala Metjua Ridžveja.
E, tu počinje naša priča.
Godine 1951. karta u javnom prevozu jugoslovenske prestonice je poskupela petostruko! Ulazilo se na jedna, zadnja vrata pored kojih je uglavnom sedeo kondukter. Ako to nije bio slučaj, kondukteri, obično dvoje su se kretali po vozilu. Ako bi neko i uspeo da se u gužvi provuče bez karte, sačekali bi ga kontrolori!
Priča kaže da se ondašnji kontrolori nisu krili niti hvatali putnike „na prepad”, već su imali uniforme. Jedni kažu kako je naziv “ridžovan” potekao od toga što su ondašnji kontrolori imali slične kape kao i američki general Metju Ridžvej, a drugi tvrde da je to zbog ozloglašenosti američkih, kapitalističkih snaga koje su delovale u Koreji. Naime, domaći, socijalistički ideolozi u medijima su američki imperijalizam prikazivali na najcrnje načine, pa su, sasvim logično, i generala Ridžveja prikazivali u najmračnijem svetlu.
Beograđanima nije trebalo mnogo da povežu „mrskog lika” i kontrolore koji po svaku cenu hoće da im naplate skupu kartu. I tako su ovi drugi postali prvo “ridžveji”, pa onda u adaptiranom slengu “ridžovani”, pa “ridže”… Naziv je do danas ostao pogrdan. Doduše, današnji kontrolori se svim silama trude da ga i zadrže, s obrzirom na njihovo ponašanje.
A šta je bilo sa pravim Ridžvejem?
Metju Ridžvej je preživeo Korejski rat i ovenčan slavom se vratio u Ameriku. Kasnije je obavljao još mnoge visoke vojne dužnosti. Iz aktivne službe se povukao 1955. a preminuo je u dubokoj starosti 26. jula 1993. verovatno nikada ne saznavši da je nesvesno „kumovao” svim budućim generacijama GSP kontrolora u srpskoj prestonici.
dnevno.rs / novosti.rs
foto: wikipedia
